Неуручени откази стижу следеће године

Фискална стратегија за 2016. годину, са пројекцијама за наредне две, деловала је као хладан туш за запослене код државе. Јер, њом се предвиђа да се број запослених већ у 2016. години смањи за око 35.000. Од тога, по хитном поступку, већ у јануару у радном односу неће бити 14.000 људи.

Откуд одједном да ће тако велики број запослених остати без посла код државе? Зар није колико јуче та иста држава саопштавала да отказ треба да добије око 9.000 намештеника, а да око 4.500 људи одлази у пензију?

Главни разлог за поприлична отпуштања и „терање” у пензију је то што држава није спровела оно што је сама најавила па отпуштања у овој години практично није ни било. Само министарство финансија је то у Фискалној стратегији признало наводећи да су предвиђени резултати изостали.

Пре два дана влада је усвојила одлуку о максималном броју запослених у јавној управи, али тај документ још није доступан јавности.

Подсећања ради, крајем јула ове године Кори Удовички, министарка државне управе и локалне самоуправе, најавила је да ће списак запослених код државе до краја ове године бити краћи за око 14.500 људи. Тада је било најављено 9.000 отказа и да ће 4.500 људи отићи у пензију. Већ тада се говорило да је вишак око 30.000 запослених.

У јулу држава је донела Закон о максималном броју запослених у државној управи, али без прецизирања колико је људи вишак наводећи да је то само правни основ.

Неколико месеци касније министарка Удовички била је прецизније саопштивши да је на централном нивоу власти вишак 9.000 запослених, а да их је на локалу око 5.500. По њеним речима, две трећине од оних који су вишак на централном нивоу власти требало је да до краја ове године добије отказ.

И члан Фискалног савета Владимир Вучковић изјављивао је да је ова година за отказе изгубљена, а да у наредне две године посао код државе треба да напусти 40.000 запослених. Од тога се очекује да 10.000 оде у пензију.

Рационализација јавне управе једна је од најважнијих реформи које Србија мора да спроведе у наредне три године. Према актуелном споразуму са ММФ-ом, средства која држава издваја за запослене у јавном сектору морају се, са 8,5 одсто БДП, колико су сада, свести на седам одсто БДП. На крају 2014. године код државе је радило 500.038 људи. Анализа јавне управе коју је спровело Министарство државне управе и локалне самоуправе показала је да Србија не одступа значајније од просека ЕУ према броју запослених у сектору државе у односу на 100 становника. У Србији према подацима за 2014. годину овај показатељ износи седам док је просек на нивоу ЕУ (28) 7,2. Ипак трошкови потребни за финансирање овог броја запослених су високи када се узме у обзир да је у Србији, у привреди, запослено свега 34,2 одсто становништва, док тај проценат у ЕУ износи 45,2.