Атентат на премијера Ђинђића пред Врховним судом

Предмет КП 5/03, против оптужених за убиство српског премијера Зорана Ђинђића, налази се у Републичком јавном тужилаштву које треба да да своје мишљење о жалбама адвоката и оптужених на првостепену пресуду Специјалног суда. Предмет је претходно заведен у писарници Врховног суда Србије и одатле је, по уобичајеној процедури, прослеђен тужилаштву. Према годишњем распореду у највишем суду Србије, одређено је и судско веће пред којим ће бити одржана јавна седница у другостепеном поступку.

За сада у Врховном суду нисмо добили одобрење да објавимо имена петоро чланова судског већа. Један од њих одређен је за судију известиоца који треба да проучи овај обиман предмет и да затим одреди термин јавне седнице која ће, извесно је, трајати најмање десет радних дана.

Другостепено суђење ће, како нам је речено, бити одржано у великој судници у приземљу Палате правде.

Према незваничним проценама из Врховног суда Србије, јавна седница на којој ће бити разматрана првостепена пресуда у случају убиства премијера, неће почети пре маја. Предмет је веома обиман. Списи са главног претреса пред Специјалним судом налазе се у 46 регистратораод којих 21 обухвата транскрипте са главног претреса на чак 8.655 страница, док су у 25 регистратора смештени сви остали писмени докази и документи, на 4.017 страница.

Главни претрес трајао је укупно 149 судећих дана и то од 23. децембра 2003. до 23. марта 2007. године. Саслушано је 89 сведока, 18 вештака и четири сведока сарадника, а обављено је 39 стручних вештачења. Адвокати и оптужени су шест дана износили завршне речи, а првостепена пресуда изречена је 23. маја прошле године. Писмени отправак пресуде, на 446 страница, изашао је из Специјалног суда тек 15. новембра јер је председавајућој судији Нати Месаровић било потребно неколико месеци да прецизно анализира све доказе у овом сложеном предмету и објасни њихову међусобну везу.

Првооптужени Милорад Улемек Легија, некадашњи командант касније расформиране Јединице за специјалне операције МУП-а Србије, и другооптужени Звездан Јовановић, некада помоћник команданта за резервни састав у тој јединици, осуђени су првостепеном пресудом на најтежу казну од 40 година затвора, а чланови „земунског клана” Александар Симовић, Нинослав Константиновић, Владимир Милисављевић и Сретко Калинић на по 35 година, док су Милош Симовић, Милан Јуришић, Душан Крсмановић, Бранислав Безаревић и Жељко Тојага осуђени на по 30 година затвора. Припадник ЈСО Саша Пејаковић осуђен је на осам година затвора и укинут му је притвор јер је специјални тужилац у односу на њега одустао од гоњења за најтеже кривично дело. Шесторица осуђених су у притвору, а петорица у бекству – Константиновић, Милисављевић, Калинић, Јуришић и Милош Симовић

Сви адвокати и оптужени поднели су Врховном суду жалбе на првостепену пресуду, а Специјално тужилаштво за организовани криминал није се жалило, али је цео предмет са жалбама упућен Републичком јавном тужилаштву које ће, како је и иначе пракса, дати своје мишљење о жалбама.

Тај поступак значајно се разликује од суђења у првом степену. Не одржава се главни претрес него јавна седница на којој није обавезно присуство оптужених јер се не изводе докази већ судија известилац излаже предмет, представља првостепену пресуду и жалбе на ту пресуду, као и изјашњење републичког јавног тужиоца. После тога реч има заменик републичког тужиоца, пуномоћници оштећених, затим браниоци оптужених и на крају оптужени.

Када се заврши јавни део седнице петочлано судско веће одлучује иза затворених врата о томе да ли ће да потврди, укине или да преиначи првостепену пресуду. Одлука се доноси већином гласова чланова већа.

Уколико ВСС потврди пресуду она постаје правноснажна, осим у случају када је изречена најтежа казна од 30 до 40 година затвора, и тада осуђени на ову казну имају право жалбе трећестепеном већу, које чини седам судија Врховног суда који нису одлучивали у другом степену. Ако Врховни суд укине пресуду онда се она враћа првостепеном суду на поновно суђење. Пресуда може да буде преиначена у делу одлуке о кривици, казнама или квалификацији кривичних дела.