Криза виза и девиза

Некад је постојала гвоздена завеса, која је делила "слободан свет" од оног комунистичког. Берлински зид је био најупечатљивији симбол тих подела. Када је 1989. срушен и када су неки поверовали да је то, уз брзи колапс Совјетског Савеза означило "крај историје", почеле су да се стварају нове поделе и да ничу нове ограде. Уместо Берлинског зида и гвоздене завесе, подигнути су "златни зид" и завеса од истог материјала, који богати свет одвајају од мање срећног. Иако су технологија и глобализација као њена пратиља драматично убрзале виртуелне комуникације, оне физичке између два света су успорене. За прелазак границе пасош није једини документ, у пасошу је важнија све теже доступна виза.

Европска унија је додуше проширила простор без граница изнутра, али је додатно утврдила спољни визни бедем. Америка се одувек визама бранила не толико од непожељних посетилаца, колико од недобродошлих имиграната. А после 11. септембра страх је добио превелике очи: сваки посетилац је добио статус потенцијалног терористе. Граница између неопходних и разумних мера безбедности и параноје постала је веома танка, а најновији потези као да је сасвим бришу.

По најновијем америчком закону (чија ће примена почети од идуће године), другачији третман добијају и путници из оних земаља са којима постоји безвизни режим. Они ће морати да 48 сати пре одласка на аеродром америчкој служби унутрашње безбедности "онлајн" доставе испуњени упитник у коме дају одговоре о томе где су се запутили, са ким ће се пословно и приватно сретати и слично. После тога ће добијати "електронску ауторизацију" чији ће број морати да се покаже приликом последње контроле пред улазак у авион. Ти подаци ће се иначе у активној бази чувати седам година, а потом још осам у архиви са ограниченим приступом.

Циљ је, наравно, да се спречи да на америчко тле стигну потенцијални или стварни терористи. У реду, то је америчка опсесија и реални проблем, али Европљани (ова мера би погодила 15 од 27 чланица ЕУ које су у безвизном режиму са САД), сматрају да би требало да узврате и сличне мере уведу за Американце који путују у ЕУ. Прошле године је у Америку слетело 87 милиона путника. Није тешко замислити да их је ипак тешко све проверити и да би  било боље отклањати узроке тероризма него спречавати последице. Али не и лакше…

СВЕТСКЕ БЕРЗЕ СУ СЕ ОЗБИЉНО УСКОМЕШАЛЕ прошле недеље, у страху од могуће велике финансијске кризе. Ситуација је описана као глобална криза ликвидности, која је започела проблемима на америчком тржишту кредита, пошто се испоставило да је велика маса позајмица за куповину кућа и станова дата непоузданим клијентима, док су на основу њихових хипотека издаване обвезнице за које данас нема адекватног покрића.

Сваки пети зајмопримац сада не може да плати доспеле рате: банке су принуђене да се задужују код других банака како би одржале ликвидност, оне које имају готовину почеле су да зарачунавају више камате, а како се амерички финансијски систем одржава и страним новцем који је уложен у америчке обвезнице, оно што је у први мах изгледало као обична кијавица све више личи на озбиљно запаљење плућа.

Европска централна банка (главна финансијска институција ЕУ) сматрала је неопходним да ситуацију стабилизује рекордном интервенцијом од 100 милијарди евра које су стављене на располагање комерцијалним банкама.  Америчке федералне резерве су са своје стране упумпале 24 милијарде долара. У петак је оцењивано како је реч о највећој финансијског кризи од 11. септембра 2001, али засад нема панике. Пренадуван финансијски балон се прилично издувао, али није пукао. А да ли ће – не зна се.

ВЕСТИ О КЛИМАТСКИМ ЕКСТРЕМИМА ове године не престају. У минулој седмици доминирали су готово библијски призори потопа у Јужној Азији: у централној и источној Индији и Бангладешу, где су преобилне монсунске кише без крова над главом оставиле око 20 милиона људи. Број жртава је премашио хиљаду, а страхује се да би они који су се некако спасли могли да страдају од епидемија великих размера.

Према најновијем извештају Светске метеоролошке организације, ова година је досад имала неуобичајено рекордне жеге, поплаве, олује и хладне таласе на свим континентима. У Москви је тако у мају било најтоплије од 1891, откако се бележе временски подаци. Немачка је имала најсувљи април и најкишнији мај од 1901. Први тропски циклон се у јуну подигао изнад Арапског мора, погодивши Оман и Иран. Балкан се знојио (и горео) као никад досад. Сателитска мерења показују да је на Северном полу овог лета мање леда него икад…