Kriza viza i deviza

Nekad je postojala gvozdena zavesa, koja je delila "slobodan svet" od onog komunističkog. Berlinski zid je bio najupečatljiviji simbol tih podela. Kada je 1989. srušen i kada su neki poverovali da je to, uz brzi kolaps Sovjetskog Saveza označilo "kraj istorije", počele su da se stvaraju nove podele i da niču nove ograde. Umesto Berlinskog zida i gvozdene zavese, podignuti su "zlatni zid" i zavesa od istog materijala, koji bogati svet odvajaju od manje srećnog. Iako su tehnologija i globalizacija kao njena pratilja dramatično ubrzale virtuelne komunikacije, one fizičke između dva sveta su usporene. Za prelazak granice pasoš nije jedini dokument, u pasošu je važnija sve teže dostupna viza.

Evropska unija je doduše proširila prostor bez granica iznutra, ali je dodatno utvrdila spoljni vizni bedem. Amerika se oduvek vizama branila ne toliko od nepoželjnih posetilaca, koliko od nedobrodošlih imigranata. A posle 11. septembra strah je dobio prevelike oči: svaki posetilac je dobio status potencijalnog teroriste. Granica između neophodnih i razumnih mera bezbednosti i paranoje postala je veoma tanka, a najnoviji potezi kao da je sasvim brišu.

Po najnovijem američkom zakonu (čija će primena početi od iduće godine), drugačiji tretman dobijaju i putnici iz onih zemalja sa kojima postoji bezvizni režim. Oni će morati da 48 sati pre odlaska na aerodrom američkoj službi unutrašnje bezbednosti "onlajn" dostave ispunjeni upitnik u kome daju odgovore o tome gde su se zaputili, sa kim će se poslovno i privatno sretati i slično. Posle toga će dobijati "elektronsku autorizaciju" čiji će broj morati da se pokaže prilikom poslednje kontrole pred ulazak u avion. Ti podaci će se inače u aktivnoj bazi čuvati sedam godina, a potom još osam u arhivi sa ograničenim pristupom.

Cilj je, naravno, da se spreči da na američko tle stignu potencijalni ili stvarni teroristi. U redu, to je američka opsesija i realni problem, ali Evropljani (ova mera bi pogodila 15 od 27 članica EU koje su u bezviznom režimu sa SAD), smatraju da bi trebalo da uzvrate i slične mere uvedu za Amerikance koji putuju u EU. Prošle godine je u Ameriku sletelo 87 miliona putnika. Nije teško zamisliti da ih je ipak teško sve proveriti i da bi  bilo bolje otklanjati uzroke terorizma nego sprečavati posledice. Ali ne i lakše…

SVETSKE BERZE SU SE OZBILjNO USKOMEŠALE prošle nedelje, u strahu od moguće velike finansijske krize. Situacija je opisana kao globalna kriza likvidnosti, koja je započela problemima na američkom tržištu kredita, pošto se ispostavilo da je velika masa pozajmica za kupovinu kuća i stanova data nepouzdanim klijentima, dok su na osnovu njihovih hipoteka izdavane obveznice za koje danas nema adekvatnog pokrića.

Svaki peti zajmoprimac sada ne može da plati dospele rate: banke su prinuđene da se zadužuju kod drugih banaka kako bi održale likvidnost, one koje imaju gotovinu počele su da zaračunavaju više kamate, a kako se američki finansijski sistem održava i stranim novcem koji je uložen u američke obveznice, ono što je u prvi mah izgledalo kao obična kijavica sve više liči na ozbiljno zapaljenje pluća.

Evropska centralna banka (glavna finansijska institucija EU) smatrala je neophodnim da situaciju stabilizuje rekordnom intervencijom od 100 milijardi evra koje su stavljene na raspolaganje komercijalnim bankama.  Američke federalne rezerve su sa svoje strane upumpale 24 milijarde dolara. U petak je ocenjivano kako je reč o najvećoj finansijskog krizi od 11. septembra 2001, ali zasad nema panike. Prenaduvan finansijski balon se prilično izduvao, ali nije pukao. A da li će – ne zna se.

VESTI O KLIMATSKIM EKSTREMIMA ove godine ne prestaju. U minuloj sedmici dominirali su gotovo biblijski prizori potopa u Južnoj Aziji: u centralnoj i istočnoj Indiji i Bangladešu, gde su preobilne monsunske kiše bez krova nad glavom ostavile oko 20 miliona ljudi. Broj žrtava je premašio hiljadu, a strahuje se da bi oni koji su se nekako spasli mogli da stradaju od epidemija velikih razmera.

Prema najnovijem izveštaju Svetske meteorološke organizacije, ova godina je dosad imala neuobičajeno rekordne žege, poplave, oluje i hladne talase na svim kontinentima. U Moskvi je tako u maju bilo najtoplije od 1891, otkako se beleže vremenski podaci. Nemačka je imala najsuvlji april i najkišniji maj od 1901. Prvi tropski ciklon se u junu podigao iznad Arapskog mora, pogodivši Oman i Iran. Balkan se znojio (i goreo) kao nikad dosad. Satelitska merenja pokazuju da je na Severnom polu ovog leta manje leda nego ikad…