Мост преко Аде за 147 милиона евра

Мост преко Аде Циганлије, како сазнаје „Политика”, градиће конзорцијум „Porr Technobau und Umwelt SCT d.d. und DSD Bruckenbau”. Ова аустријско-словеначка групација је на тендеру за длаку претекла реномирани „Штрабак” изашавши са „најповољнијом” понудом од 146.997.723,52 евра. Испоставило се да грандиозни нови симбол Београда, како многи називају мост са косим затегама и пилоном, који је двапут виши од „Београђанке”, кошта далеко више од првобитних процена које су варирале од 80 до 90 милиона евра. Упркос високој суми, градски челници не одустају, а кредит код Европске банке за обнову и развој отплаћиваће нико други до Београђани.

Резултати тендера још нису објављени, иако је то требало да буде учињено у децембру, тако да у Дирекцији за грађевинско земљиште, која је позвала међународне градитеље да се надмећу, нису желели да коментаришу поменуту цифру пре званичног проглашења победника, односно потврде банке. Осим упозорења да ће свако одлагање почетка радова, повећавати цену, од градских челника се није могао извући прецизан одговор колико тачно кошта мост преко Саве, с обзиром на то да се већ два месеца спекулише о износима од 120 до 160 милиона евра.

Атрактивност, посебност и препознатљивост се не могу оспорити будућем мосту на доњем шпицу Аде Циганлије. Али се од градских челника ипак очекује да рационално објасне грађанима због чега граде мост од готово 147 милиона, када је и 90 био крупан залогај, а зна се и то да су Чукарицу и Нови Београд могли да повежу уз инжењерски једноставније, али можда мање атрактивно решење, које би коштало око 45 милиона евра.

Велике део стручне јавности је у протекле три године, од када је на конкурсу за идејно решење одабран пројекат мариборске фирме „Понтинг” (инжењера Виктора Маркеља, Марјана Пипербахера и професора Петра Габријелчића са сарадницима), упозоравао да ће такав мост, који нема стубове у води па ствара илузију као да прескаче реку, бити далеко скупљи од 80 милиона евра, колико је ова словеначка компанија проценила. Савез инжењера Србије, који је био најгласнији у овим оспоравањима, сматрао је да инсистирања на пилону (у конкурсним условима) изискује велики распон моста од 380 метара, уместо 150, колико захтева пловни пут и намеће компликована инжењерска решења, што гута много новца. Награђени мост су тада оценили као осетљив и скуп за одржавање због великог броја сајли, које би, како је тада уз мало претеривања указивано, могла да сервисира једино посада „Спејс шатла”. Расписивачи тог конкурса су сва та упозорења оцењивали као злонамерна.

Омашке твораца идејног решења, које су вредност моста изгурале на готово 147 милиона евра, каже мостоградитељ Љубивоје Костић и представник Савеза инжењера, увек се дебело плаћају. Грешка од 15 одсто у овој професији се толерише.

– Али како је она у овом случају далеко већа, Скупштина града треба да елиминише првонаграђено решење и поништи конкурс. Је, очигледно је да пројектантска кућа није приложила праве цене. Поставља се такође питање како је жири, којем је председавао академик Никола Хајдин, дозволио себи да буде обманут. Од пројектовања до извођења, цена је двоструко скочила па се намеће питање одговорности Скупштине града. За то не можемо кривити фирме које су победиле на тендеру за извођача радова – каже Костић.

Наш саговорник подсећа да се у старту знало да је идејно решење, на основу којег је 2007. расписан тендер за фирму која ће сачинити главни пројект и уједно бити извођач радова, превише скупо и да има огромне недостатке. Он очекује да ће се проблеми тек отворити у току градње, која би после две године кашњења, коначно требало да почне ове године.

Према досадашњим прорачунима, целокупна инвестиција, што подразумева мост са прилазним саобраћајницама, требало би да кошта 161.100.000 евра, при чему  69.600.000 евра треба да буде обезбеђено из кредита Европске банке за обнову и развој, а из градског буџета 87.900.000 евра. Три милиона евра је донација Европске агенције за реконструкцију, а 600.000 евра Европске банке за обнову и развој.

Само за мост је предвиђено 85.000.000 евра, прилазни путеви би према тој рачуници коштали 65.000.000, за пројектовање је намењено седам и по милиона, а преосталих 3.600.000 евра за управљање целокупним програмом и технички надзор.

Време ће показати како ће бити премошћене евентуалне разлике између планираних износа и рачуна који је испоставио конзорцијум на чијем челу се налази аустријски „Пор” – у домаћој јавности познат као члан конзорцијума за изградњу аутопута Хоргош – Пожега.