Кад би Чачани били сложни као пчеле

Чачак – Побрђе око Чачка има неупоредиве услове за напредак пчеларства, благодарећи најпре воћњацима који се шире на 7.000 хектара, али и то је засад неискоришћена прилика. У овом крају данас постоји само 210 пчелара у удружењима са око 6.500 кошница, и још око стотину произвођача меда који нису пријављени, са још 2.000 друштава.

– После Другог светског рата, чланарину у чачанској Пољопривредној подружини платило је 412 пчелара, а 1946. године 10.035 друштава произвело 104.205 килограма меда и 8.369 килограма воска, што данас ни са сва четири градска удружења не можемо да достигнемо – рекао је професор универзитета др Светомир Стаменковић, председник Удружења пчелара „Чачак”.

Чачански пчелари обележили су јуче 120 година од првог окупљања, приредили велику изложбу своје робе пред градским Домом културе, а у дворани одржали академију посвећену завидној годишњици. Први подаци о њиховим занатским претечама потичу још из 1872. године, кад је овде основана Подружина српског пољопривредног друштва, и већ 1890. на подручју Чачка пописано је 2.051 пчелиње друштво. Ново, трајно окупљање сакупљача меда уследило је 1895. кад је обновљена пчеларска секција чачанске Пољопривредне подружине.

– Нарочито значајан догађај за ову пољопривредну грану био је први конгрес воћара Југославије, одржан у Чачку 1932. По предлогу пчеларске организације, на том скупу расправљало се и о значају марљивих инсеката у пољопривреди и усвојена је резолуција „Ниједан воћњак без пчела, ниједан пчелињак без воћњака” – навео је професор Стаменковић у свечаном обраћању.

Али, пред крај прошлог столећа све је кренуло низбрдо:

– Најпре је изгубљена пословна просторија у Чачку, коришћена 30 година, а затим је дошло до непремостивих неспоразума међу водећим пчеларима, па је део чланства ДП „Чачак” основао „Чачанску пчелу”. После тога рађају се и још два друштва и тако данас у Чачку постоје четири удружења, „Чачак” са 128 чланова, „Чачанска пчела” (61), „Матица” (17) и „Градац” (четири). Сви заједно, дакле, немамо у просеку ни пуну кошницу по хектару воћњака, а на толиком простору требало би да живе два или чак три пчелиња друштва. Циљ нам је да достигнемо тај број, тако повећамо принос и истовремено снизимо цену меду који нам је свима, у свакодневици, и храна али и лек.

Стаменковићев заменик у УП „Чачак” Душан Кукић наводи да су чланови тог удружења 2012. произвели укупно 40.753 килограма меда, око 10 по кошници, иако би просек требало да буде 40–50, а у селећим друштвима чак до 80 килограма. Година 2013. била је издашнија, са учинком од 82.000 килограма, прошла је знатно подбацила а ове је просек око 20 килограма по друштву.

Младен Јовановић, председник УП „Чачанска пчела”, подсећа да је лане багремов мед вредео пет да би сада цена пала на 4,5 а неки откупљивачи ових дана нуде и четири евра. Да би четворочлана породица могла да живи од пчеларства морала би, вели Јовановић, да има око 300 кошница, да се бави селећим пчеларством и да ради на свим производима који се могу добити од пчела, меду, полену, прополису и воску.

Шта сад да се ради?

– До 2010. није било подстицаја од републике ни од града. Тек од тада Министарство пољопривреде почело је да одобрава подстицај од 500 динара по кошници, али за купљену опрему. Град Чачак је 2012. године дао подстицаје за развој пчеларства, за куповину опреме, пчелињих друштава, матица, али та средства су недовољна. Зато сам предложио на Сабору председника пчеларских удружења Србије да подстрек буде 2.000 динара по кошници, а да Министарство сноси трошкове средстава за утврђивање остатака пестицида код отрованих пчела и на тај начин контролише и произвођаче хране који расипају пестициде у заштити гајених биљака, не водећи рачуна о пчелама.

Пчелари су нам јуче сведочили да једна кошница кошта око 100 евра и да, за невољу, више људи страда од уједа осе и стршљена него у нападима гмизаваца. Због тога је овдашњи лекар др Владе Величковић одржао предавање власницима кошница о алергији на убод пчела, лечењу и првој помоћи у пчелињаку. На свечаности поводом 120 година пчеларства у Чачку, професор др Светомир Стаменковић саопштио је, као добру вест, одлуку Удружења пчелара „Матица” да се управо од тог часа, добровољно и без икаквих условљавања, споји са Удружењем пчелара „Чачак”.