Моја Елма није терориста

Косовска Митровица – Иза високе капије, у једној од улица у Бошњачкој махали, на само педесетак метара од Железничког моста у северном делу Косовске Митровице, налази се кућа породице Елме Ђушинца (21). Она је крајем новембра ухапшена у акцији босанскохерцеговачке Државне агенције за истрагу и заштиту (СИПА) у Калесији, због сумње да је припадница Исламске државе, задужена за обавештајне задатке и за врбовање других жена за ИД.

По изворима МУП-а Србије, по чијем је налогу и ухапшена у Босни, прошла је обуку и за самоубилачке нападе, а претпоставља се да је са супругом Енесом Мешићем планирала да се придружи џихадистима на Блиском истоку.

Ништа у дворишту породице Ђушинца не говори да је овде регрутована „бомбашица”, како су је окарактерисали медији. Родитељи, млађа сестра, два брата и баба, неспремни на медијску потрагу, нашли су се у чуду.

Још са степеништа баба Исмета нам тихим и плачним гласом а објашњава:

– Овде смо сто година. Не знамо шта нас је ово задесило. Наша Елма, која је првенче, не може да буде оно што читамо у новинама. Васпитавали смо је патријархално, како и доличи нашој породици. Снашли су нас јади. Ово је кошмар. Преварена је и од доброг и мирног детета испаде да се претворила у нешто што никад нико од нас не би могао да помисли – кршећи прсте завршава казивање Елмина баба Исмета. Како рече, нема више снаге да ишта више каже и упућује нас на сина Бећира.

Каже да Елмин отац, радник комуналног предузећа, од 23. новембра, када је на телевизији чуо да му је ћерка, наводно, бомбаш самоубица, живи на лековима за смирење.

И не само он, већ како чусмо, цела породица.

Комшије, које су као и породица Ђушинца, више од века ту у мешовитој Бошњачкој махали, згранути су оним што су чули о Елми коју познају као васпитану и мирну девојку.

– Била је добар ђак и започела је студије. Ретко кад је излазила, а и тада углавном са сестром. Породицу је заиста свила тешка мука. Живот им се преко ноћи претворио у пакао – причају ту, на улици, комшије и познаници породице Ђушинца, који не желе да им се помињу имена.

Елмин отац Бећир је тек на трећи телефонски позив једва некако пристао на разговор.

– Шта да вам кажем? Завила нас је у невољу, у муку и бруку, а васпитавали смо је да буде девојка за пример, да буде дете какво сваки родитељ само може пожелети. Преварена је. Знао сам то још 9. фебруара када сам по повратку с посла затекао страшан мир у кући. Помислио сам на најгоре. Испоставило се да је Елма побегла, да се удала – испрекидано прича Бећир.

Каже да нема куће у Митровици коју није посетио као мајстор, водоинсталатер. А сада, вели, несрећан и очајан, ретко ком позиву је у стању да се одазове.

Враћа причу на 9. фебруар, када је молио и косовску и полицију у Србији да му врате „дете које је заведено, преварено и које је кренуло пут Босне”. Одговарали су му, како прича, да „не могу да ухапсе пунолетну девојку која је својевољно отишла од куће”.

– Нисам се са њом чуо ни видео све до априла, када сам отишао у место Горњи Рајинци, између Калесије и Тузле. Код куће је била Елма, тај њен муж Енес Мешић и свекрва. Био сам љут и бесан, молио сам Елму да се врати. Рекла је да неће, да јој је добро. Само дан сам остао код њих, али ми је било посве јасно да је моја ћерка за погрешног отишла. С њим сам разменио тек покоју реч. Рекао је да нема посла и да га тражи – искиданим гласом прича нам Бећир Ђушинца о оном што је затекао у Босни, у кући Мешића, код зета којег је Елма знала само са слике, пошто су се упознали преко „Фејсбука”.

Долазила је, каже, летос у Митровицу, ишла је у Нови Пазар код родбине, али и да извади пасош без којег није могла назад у Босну.

Иако тај документ није успела да добије, некако се вратила у Босну, код мужа. Он ће је, бар тако казују званични извештаји, одати и наместити јој хапшење.

– Ја знам само оно што чујем на телевизији и прочитам у новинама. Кад сам је звао, плакала је и рекла да она ни за шта није крива и да јој је намештено. Плакали смо заједно. Ово што нам се дешава не дао Бог никоме. Живимо у паклу и само чекамо кад ће осванути дан да нам се Елма врати. Као отац убеђен сам да јој је намештено и да ништа друго не може бити истина. Уверен сам да је ухапшена само зато што је без докумената боравила у Босни. Зато је и смештена у Емиграциони центар у Лукавици код Сарајева – завршава разговор Бећир Ђушинца.