Откривалица

Лобистички притисци, да променимо Закон о генетски модификованим организмима (ГМО), постају готово неиздрживи. Више нико не зна шта је следеће на листи услова које Србија мора да испуни на путу ка Европској унији, чега све морамо да се одрекнемо и шта све треба да прихватамо не бисмо ли се приближили ЕУ или некој другој организацији без које је, опет, немогућ улазак у породицу тих земаља. Дупло везивање.

Ових дана, готово оркестрирано, Србији се у медијима скреће пажња да што пре треба да укине закон којим се забрањује гајење и трговина производима ГМО. На то нас, опет изокола подсећају, принуђавају правила Светске трговинске организације по којима ништа у свету промета не може да буде забрањено, па ни ГМО. А то морамо да прихватимо, јер је чланство у СТО услов за ЕУ и отварање, наводно, поглавља 30. Дакле – нема нам избора.

Је ли баш све тако?

Има, међутим, примера на које можемо да се угледамо. Мађарска је, рецимо, чланица ЕУ која је уставом забранила продају пољопривредног земљишта странцима и посебним законом спречила узгој ГМО на својој територији. Колико држава Мађарска може да буде доследна доказала је и тиме што је забранила чак и научна истраживања о ГМО. Чак 19 земаља Европске уније показало је игнорантски однос према продору ГМО тиме што су забранили узгој ових усева на својој територији. Русија је без обзира на сва правила СТО у потпуности забранила чак и промет ГМО, који је свето писмо за СТО.

Швајцарска, на пример, стално одлаже одлуку о ГМО штитећи се потребом истраживања њихових својстава. Било је предлога да и Србија покуша да стави забрану на доношење било какве одлуке о ГМО, макар на десет година, међутим нико се озбиљније није бавио овим предлогом. 

Јасно је да ниједна земља није довољно јака да се самостално супротстави лобију који протежира ГМО преко Атлантика. Међутим, очигледно је да ГМ компаније полако губе плодно тле у Европи. Лобисти, међутим, не мирују. Данас за нас нема ЕУ због ГМО, а сутра, што да не, ако претходно не уђемо у НАТО.

А колико су далеко стигли покушаји да се ГМО „одомаћи” у Србији, земљи углавном здраве хране и пољопривреде, доказују скандалозна објашњења у радној свесци за биологију за осми разред основне школе у којој се у „рубрици” „Откривалица” врло сликовито објашњава шта је то ГМО, које су његове предности и особине. У последњој реченици стоји да су кукуруз, соја, уљана репица и памук данас сто одсто генетски модификовани. То је, кажу стручњаци, потпуна неистина, али ће за ђаке то бити једина истина. У радној свесци из биологије другог издавача за осмаке има укрштеница, а једно од питања је да напишу скраћеницу за генетски модификоване производе. Било би занимљиво открити ко је дозволио да овакво штиво стигне у ђачке клупе у Србији.