Дан републике

Јавност у Републици Српској још се није опоравила од шока због начина на који је Уставни суд БиХ објаснио зашто је Дан РС 9. јануар увредљив за друге верске заједнице, иако је дефинисан као секуларни празник. А онда је из Сарајева у Бањалуку стигао нови удар – припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ (Сипа) по налогу Тужилаштва БиХ упали су у полицијску станицу у Новом Граду, зграду општине и фирму Комус и ухапсили петорицу Срба због сумње да су починили ратне злочине. Председник РС Милорад Додик оценио је да је због те акције лако могао да избије оружани сукоб, а власти РС одлучиле су да прекину сарадњу са Судом, Тужилаштвом БиХ, као и  поменутом Агенцијом за заштиту и истраге. Тако су неки невидљиви креатори политике из Сарајева или неке друге светске престонице, две деценије након Дејтонског споразума, веома лако подсетили колико су дубоки сви „БиХ неспоразуми”. А грађане РС зашто је уопште проглашена Српска република БиХ.

Свима у РС је јасно да је права мета одлуке Уставног суда БиХ само формално то што се истог дана прославља и крсна слава РС – Свети архиђакон Стефан, а да је Сарајеву спорна чињеница да је РС настала у јануару 1992. године, дакле неколико месеци пре почетка рата.

Једног дана би се можда неко с правом могао запитати да ли је та бескрајно упрошћена слика о одговорности за рат баш онаква какву слушамо две деценије. Посебно ако се има у виду да је европски мировни посредник Жозе Кутиљеро свега неколико месеци после 9. јануара 1992. постигао договор о прихватању Лисабонског споразума и уређењу БиХ који је првобитно прихватио па по наговору Американаца одбио Алија Изетбеговић, и тако увео земљу у трогодишњи рат.

Двадесет година касније по апелацији Бакира Изетбеговића и уз помоћ међународних судија оспорен је Дан РС, што је у Српској одбачено уз најаву референдума, да би недуго затим СИПА ушла у просторије МУП-а РС у Новом Граду. Тако су у реторику никада помирених народа опет вратили опасност од нових сукоба, страни прсти и домаћи актери, злочини из прошлог рата. А лидери из Сарајева, који толико инсистирају да у тај град пренесу што више моћи из Бањалуке, показују да би Србима било боље да имају статус о каквом прича председник Хрватског хелсиншког одбора Иван Звонимир Чичак који је изјавио да су Срби у Хрватској „заштићени као поларни медведи”.

Што их буде било мање, њихова права ће бити већа, као да нам поручује овај аутентични хрватски националиста и лажни борац за људска права. И власт и опозиција у РС су разумели две поруке које су им ових дана послате из Сарајева. На њих могу да имају само један одговор – да се о њиховим правима никада неће бринути неко попут Чичка, нити сарајевски агенти.