Сан ми је олимпијска медаља за Србију

Велимир Стјепановић прославиће 7. августа идуће године у Рио де Жанеиру 23. рођендан и покушати да на Олимпијским играма освоји прву медаљу. Олимпијски деби имао је на Олимпијским играма младих 2010. када је освојио сребро на 100 м прсно и бронзу на 100 м делфин, а у Лондону на „великим играма” на 200 м делфиновим стилом заузео шесто место. У међувремену наш најбољи пливач постао је двоструки шампион Старог континента (200 и 400 м слободно) троструки победник медитеранских игара, освајао је светске и европске медаље на шампионатима у малим базенима и највећа је нада нашег пливања за олимпијско одличје у Рију.

Да ли сте поставили себи циљ који желите да остварите на Олимпијским играма у Рију?

Ниједан пливач себи не сме да дозволи да се размеће обећањима о унапред освојеним медаљама, посебно јер зна да нијансе одлучују о томе ко ће ући у финале, а онда и ко ће да заврши као најбржи. Делић секунде вас одваја од тога да се уопште ни не нађете међу осам, десет, односно стотинка може да раздвоји шампиона и вицешампиона. То уме да буде прилично сурово, али је тако. Огромна је конкуренција. Сви ће у Рио доћи максимално спремни, то је најважније такмичење за све, дали смо и уложили много. Ипак, не желим да од тога правим неки алиби. Знам колико могу и верујем у себе. Вредно радим и тренирам, и имам јасан циљ у глави, а то је борба за место на постољу. Пливаћу у три дисциплине, и у свакој имам шансу да направим нешто велико. Сан ми је да Србији донесем медаљу са Олимпијских игара, то никад нисам крио.

Може ли заиста да се темпира форма за такво такмичење и које непредвиђене околности могу да утичу на резултат?

Пливање је такав спорт да морате да темпирате форму да бисте били најспремнији за тих пар дана колико оно траје, а то понекада не испадне по плану. Надам се да код нас то неће бити случај. Проблем може да буде велика временска разлика и адаптације на исту, и наравно касни термини за пливање финалних трка које диктирају телевизије, углавном из САД. Потрудићу се да све то спремно дочекам, па је план да раније отпутујем у Бразил на припреме.

Колико очекујете да пливате по дисциплинама и који резултати ће, по Вашој процени, бити потребни да се освоји олимпијска медаља?

Мислим да је прерано да се прича о временима која би била добра за освајање једне од медаља. Морамо да сачекамо да се приближи август. У сваком случају, мој план је да отпливам најбоља времена у све три трке, што значи и нове државне рекорде.

Да ли се (и по чему) учешће на олимпијским играма разликује од учешћа на европским и светским првенствима?

Наравно да се разликује. За мој спорт то је највеће и најважније такмичење! Сама чињеница да ће се тамо у једном моменту наћи најбољи спортисти које планете има је нешто непоновљиво. Већ сам се једном нашао у таквом окружењу, у Лондону, било је то за мене велико искуство, имао сам 19 година. Памтим дружење са нашим спортистима, Новаком Ђоковићем, Милицом Мандић, ватерполистима. Учили смо једни од других, посебно ми млађи, делили добре и мање добре ствари. Били као породица. Сада ће ми бити лакше, знам шта ме све чека и самим тим, нећу бити превише под утиском, већ ћу остати максимално фокусиран на базен и резултате.

Да ли постоји таленат за пливање или је све у тренингу?

Као и у свему, постоји таленат, али по мени, за велики део врхунског пливања је тренинг. Морате увек да сте максимално спремни, јер уколико сте слабије радили само током једне недеље у целом припремном процесу, то може скупо да вас кошта. Враћам се на оне нијансе, стотинке. При томе, једни пливачи су виши, други попут мене су просечне висине, па техником пливања морам да надоместим неке недостатке у односу на ривале. Ту је важан и таленат, али је далеко битније како сам развио одређене елементе, заокрет, да знам када да појачам, кад да се поштедим... То су ствари које се стичу радом и само радом. Тренирам по пет сати дневно, када сам у пуном тренингу. Што у води, што напољу. Практично, само суботом одмарам, а то користим да се наспавам. То јесте напоран режим рада и живота, али пливање је мој избор и ништа ми не пада тешко. Свестан сам да је то једини начин да направим нешто значајно у каријери.

Како се напредује у пливању, како се подижу границе сопствених могућности?

Као што рекох, рад, рад, и само рад. Нема ту много филозофије. Наравно, то подразумева и усавршавање саме технике пливања у свим сегментима.

Како живите у Дубаију?

У Дубаију имам одличне услове за тренинге. Инфраструктура, када је реч о базенима и мом спорту, је боља него на другим местима, и могу да будем задовољан. Живим са родитељима, у породичном стану, овде сам цео живот и навикао сам на Емирате. Имам доста пријатеља, наших људи, колега пливача из Србије, и трудимо се да се окупимо када год можемо, иако немамо често времена. Али, недавно смо организовали вечеру код нас у стану, наручили смо ћевапе, ајвар, пршут, сир из једног овдашњег ресторана који има домаћу храну, док је моја мајка правила проју и спремала телетину под сачем. Сви су били одушевљени, а наравно да ништа није остало! Осим тренинга и строгог спортског режима, мало је времена за неке друге активности, а тада сам углавном или са вереницом Џесиком, или са породицом и пријатељима. Одемо у биоскоп, или у неки добар ресторан, шетамо се, и слично.

Како Вам је у Србији?

У Србију не долазим толико колико бих ја то желео, али када год дођем боље ми је него у Дубаију. То морам да признам. Ипак је Србија моја земља, ту сам међу својима и лепо ми је. Док сам у Београду, волим рано ујутро да се прошетам до пекаре, поздравим се са комшијама, да ослушкујем мир и град који се полако буди. Цео тај дух и домаћа атмосфера је нешто што се тешко речима описује, то се осећа. Таквих ствари нема у иностранству, где је све некако инстант. Код нас је све и даље право, природно, опипљиво. То ми се свиђа.

Да ли бисте у Србији могли да постигнете оно што сте постигли живећи и тренирајући у Дубаију?

Гледајући из ове перспективе, тешко је дати одговор на то питање. Мислим да ипак не бих успео у овој мери, зато што су услови другачији.

Имате ли предлог како да се у Србији побољша пливање и да ли је неко овде уопште показао да га занима мишљење људи као што сте Ви?

За почетак би било добро да свако дете научи да плива. Да би се то постигло потребна је одговарајућа инфраструктура и наравно новац који би требало обезбедити. Мислим да у Србији има и способних и вољних људи да ово спроведу у дело. Велики посао би требало да се уради да се то оствари и онда да се све то надограђује. Имамо и таленте који из генерације у генерацију постижу запажене резултате и подршка је и те како потребна.

Због чега сте се определили за пливање?

На почетку је то било због здравог живота и добре фигуре, али се то касније претворило у љубав према спорту, и наравно надметање. То је нешто што ме и даље држи. Можда бих играо и тенис да је овде било тениских тренера са квалитетом који Крис Тајди поседује за пливање.

Да ли од њега може да се живи, односно да ли намеравате да по завршетку каријере останете у пливању?

Опште је познато да ово није профитабилан спорт уколико нисте баш на самом светском врху, кажем НА, а не У светском врху. И сами знате да 50 или 100 најбоље рангираних тенисера лепо зарађују, док то у пливању није случај. Али, код мене и није толико битан тај финансијски момент, јер сам од старта био свестан да не могу од пливања да се обогатим. Помажу ми родитељи колико могу, а ја се трудим да живим скромно и нормално. Да ли ћу остати у пливању после, вероватно ће зависити од тога колико ћу такмичарски успети да направим нешто значајно ове и наредних година. У овом моменту још не размишљам о данима после професионалне каријере. Усмерен сам ка томе да будем што бољи у базену.