Ко је остао кратак при продаји Телекома

При­ва­ти­за­ци­о­ни са­вет­ник „Ла­зард” нај­бо­ље је про­шао у при­чи око про­да­је „Те­ле­ко­ма”, без об­зи­ра на то што се овај по­сао не­у­спе­шно за­вр­шио. Ка­ко са­зна­је „По­ли­ти­ка” из не­ко­ли­ко из­во­ра, „Ла­зард” ће сво­је услу­ге на­пла­ти­ти 638.000 евра. То је фик­сна про­ви­зи­ја ко­ја је би­ла пред­ви­ђе­на уго­во­ром, ко­ју ће пла­ти­ти „Те­ле­ком Ср­би­ја”, а ко­ја укљу­чу­је тро­шко­ве при­ва­ти­за­ци­о­ног са­вет­ни­ка, услу­ге ре­ви­зо­ра и адво­ка­та.

Да је „Лазардов” посао у Србији успешно обављен, ова компанија би добила и додатних 0,3 одсто од укупне вредности трансакције. Упућени у консултантске послове кажу да се на трансакције веће од милијарду евра проценат зараде приватизационог саветника обично врти око један одсто. Што значи, да је најбољи понуђач, примера ради понудио 1,4 милијарде евра, а да је Влада то прихватила, да би „Лазардова” провизија била већа од 4 милиона евра. Ларазд овај новац неће добити, јер је тендер пропао.

Иначе, у консултантским пословима је уобичајено да приватизациони саветник договори фискну провизију, као и накнаду у случају да се посао успешно заврши.

Нешто је ређи случају да се договара само исплата провизије у процентима, у случају успешне продаје. Такав случај, на пример, био је 2011. године када „Сити банка” од Србије није добила ни динар, јер уговором није била дефинисана фиксна провизија.

Тада Сити банка од Србије није добила ни динар, јер уговором није била дефинисана фиксна провизија. Међутим, како кажу наши саговорници упућени у консултантске послове, таква врста уговора за државу може да носи одређени ризик, јер онда приватизациони саветник може по сваку цену да предлаже и инсистира на продаји не би ли зарадио. Нека врста обезбеђења, пре четири године била је минимална цена. Пре него што је ушла у тај посао држава је поставила праг од 1,4 милијарде евра испод ког неће ићи. На тендер се јавио само један заинтересовани понуђач – „Телеком Аустрија”, који је понудио 1,1 милијарду евра.

Овога пута, међутим, званично није објављено ко је дао најбољу понуду. Премијер Александар Вучић објашњавао је новинарима да те детаље не може да открије јер би прекршио уговор о тајности података са приватизационим саветником.

Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија, каже да је процес продаје у великој мери био сакривен од очију јавности.

– Влада је тако поступала, јер је приватизациони саветник предложио тај модел продаје. Колико сам разумео, циљ је и био да се комуницира директно са фирмама које су исказале заинтересованост за продају. Та тактика, иако овога пута није уродила плодом, можда у неким случајевима може да буде добра за продају, али је лоша са становишта транспарентности. Наравно да би било боље да су се понуде јавно отварале и да се надметање око цене обављало на некој врсти аукције – каже Ненадић и додаје да је овде било преломно то што је приватизациони саветник предложио.

Додаје и то да не зна на који начин и да ли ће бити ангажован професионални менаџмент за управљање „Телекомом”, али да је важно да уговор буде јавно објављен. Да за грађане Србије не буде тајна свако слово тог документа, као што је тајна у случају „Железаре Смедерево”, каже Ненадић.

Иако су детаљи о тендеру били тајна, неке информације ипак су процуреле у јавност. Осим „Апола”, који се јавио заједно са „Телекомом Словенија”, понуду су доставили и инвестициони фонд „Колбек”, „Авдент интернешнел”, „Мид Европа партнери”, руски МТС и „Новатор партнерс”. Иако су се њихове понуде разликовале за већину је била заједничка једна ствар – готово сви су у неком тренутку сарађивали са консултантском кућом „Лазард”, која је била приватизациони саветник у овом послу.

Пошто се одустало од продаје, намеће се питање шта је план „Бе”?

Према нашим сазнањима, осим процеса реструктурирања, тренутно се размишља о продаји мањинског пакета акција. Свеж капитал за инвестиције, које су „Телекому” неопходне, можда ће бити прибављен управо на тај начин, наговестио је пре неколико дана премијер. Излазак на берзу са иницијалном јавном понудом такође није искључио.

Судбина „Телекома” ломила се у току претходне седмице. Да је држава можда одустала од продаје чинило се средином недеље. Из изјава високих државних званичника као да је провејавао став да их ниједна понуда није до те мере импресионирала. Министар привреде Жељко Сертић, на пример, гостујући на РТС-у истакао је како би им било лакше да су добили јако добру или јако лошу понуду. „Онда бисмо знали шта нам је чинити”, рекао је Сертић.

Наш извор тврди да је понуда била недовољно ниска да би се лако одбила, али и недовољно висока да би се прихватила.

„Да су дали барем 100, 200 милиона евра више”, рекао је премијер Вучић у петак.

Упућени у преговоре кажу да је то био последњи покушај државе да тврди пазар и да, евентуално погура цену.

Осим ниске цене, како сазнајемо, разлог за одустајање од продаје за премијера Вучића је и то што су отпори у самој Српској напредној странци (СНС) били велики.