Последњи пораз Ле Пенових

Узбуна је била лажна. Екстремна десница није завладала француским регионима.

Истина, Национални фронт (НФ) Марин ле Пен поражен је после неуобичајеног маневра социјалиста Франсоа Оланда који су у кључним изборним јединицима повукли своје кандидате и позвали бираче да гласају за странку некадашњег председника Николе Саркозија.

Национални фронт, познат по антиимигрантским, антиевропским и често антисемитским ставовима, није на недељним изборима освојио власт ни у једном од 13 региона. Пре само седам дана, у првом кругу, водио је у шест области, а и на нивоу целе земље добио је већи број гласова од две главне странке: Социјалистичке партије и Републиканске партије. Јавност је била алармирана.

Социјалисти шефа Јелисеја Оланда повукли су кандидате из три региона у којима је НФ био најјачи, а републиканци, партија десног центра, други. Тако је Марин ле Пен остала без североисточног региона у којем се налази и Кале, сабирни центар азиланата који желе да се преко Ламанша домогну Британије, док је њена сестричина Марион Марешал ле Пен остала без административне области у коју улазе Прованса, Алпи и Азурна обала.

Кад се подвуче црта, резултат је следећи: социјалистима пет региона, републиканцима седам, укључујући област око Париза, а Корзика – националној корзиканској странци.

Ле Пенова, која успех у првом кругу дугује страху грађана после терористичких напада у Паризу, лошој интеграцији миграната и високим стопама незапослености, изјавила је да није разочарана јер се показало да је њена странка у успону. Ипак је осудила то што су се социјалисти и републиканци, политички противници, удружили да би је победили. Тврди да су застрашивали јавност доласком НФ на власт, што је назвала „блаћењем осмишљеним у украшеним палатама” и „интелектуалним тероризмом”. Поздравила је „тотално уништење” левичара у областима из којих су се повукли у корист странке Николе Саркозија.

Социјалисти, који владају у републици и Јелисејима, данима су упозоравали нацију од опасности странке која се често идентификује са породицом Ле Пен. Премијер Мануел Валс је после објављивања резултата саопштио: „Опасност од крајње деснице није уклоњена, далеко од тога, нећу заборавити резултате прве рунде.” Раније је истицао да ће долазак ФН на власт подстаћи поделе у друштву и довести од грађанског рата.

И поред тога што је потучена у трци за регионе, Ле Пенова је добила 6,8 милиона гласова (у првом кругу добила је око шест милиона) и на те гласове ће вероватно моћи да рачуна на председничким изборима 2017, јавио је Франс 24. Осим тога, њена странка је сада најјача опозициона партија у већини региона, што избија аргумент њених ривала да је НФ само маргинални покрет расиста. Сигурно је да ће фронт искористити нове посланике да би ојачао страначку инфраструктуру и допро до неопредељених бирача. Француска је јуче одахнула, али ће великим странкама срце поново убрзано почети да куца колико у председничким изборима јер се Ле Пеновој предвиђа сигуран улазак у други круг.

Када је њен отац Жан-Мари ле Пен, који је пре ње био на челу НФ, ушао у други круг председничких избора 2002, то је био шок за Французе који су изјављивали да их је срамота и да је освануо црни дан за Пету републику. Социјалисти су тада урадили нешто слично као на овим изборима. Пошто је њихов кандидат, дотадашњи премијер Лионел Жиспен, у првом кругу био тек трећи, позвали су своје бирачко тело да у другом избору гласа за конзервативног Жака Ширака. Тактика се исплатила па је Ширак победио са готово невероватних 82 одсто гласова.

Ле Пенова се у међувремену политички разишла са оцем у коме види радикалног екстремисту, али ни у њеним наводно мекшим ставовима нема баш много места за муслимане у Француској или за Француску у ЕУ. Према истраживању које је објавила телевизија М6, да се избори за шефа Јелисеја одржавају данас – Ле Пенова би водила у првом кругу, али би у другом изгубила од Оланда или Саркозија. Имиџ јој је и даље такав да велике странке у њеном фронту виде проблем, екстремисте против којих се треба здружити. Ипак, већина становништва тако не мисли, па 57 одсто Француза сматра да НФ треба прихватити као и сваку другу странку.

Недељни избори су указали на слабост две највеће партије. Када је Ле Пен дошао до другог круга 2002, левица и десница су обећале да ће извући поуке и схватити шта им бирачи поручују. Тринаест година касније НФ је јачи него икада, а индикативно је и то што, како преноси „Гардијан”, има велику подршку међу младима и у срединама са високим нивоима неједнакости.

Социјалисти су претрпели умерени пораз, мада је Оланду због држања током удара на Париз скочио рејтинг. Могли би политички да профитирају ако Ле Пенова настави да напредује јер ће гласови за НФ бити откинути од републиканаца. Са друге стране, и Саркозијев успех је само делимичан. Јесте после 17 година преотео област са Паризом од левичара, али није остварио већи успех с обзиром на то да су услови били повољни, односно да су грађани веома незадовољни економском ситуацијом.

Штампа констатује да на овим изборима нема победника. Десничари су добили у оним областима из којих су се социјалисти склонили, а „Либерасион” пише да и тамо где је левица дошла на власт то није било због одушевљења бирача Социјалистичком странком, већ због њиховог страха од радикалне деснице. Ле Пенова тако нехотице помаже елити коју толико жели да сруши.