Ловац у бунди

Да би се угледао хермелин у његовом природном окружењу, треба бити пажљив посматрач. Његово крзно савршено се стапа са околином: у топлом делу године длака на леђима му је риђа или смеђа, а на стомаку и врату беличаста, док током зимских месеци капут хермелина који живе у северним крајевима наше планете потпуно побели, а само врх репа остаје црн. Животиње које настањују топлије пределе, где снега има мање него на леденом северу, током зиме имају тамније крзно. Овој бистроокој и хитроногој животињи дугуљастог тела, која припада роду ласица, довољан је само трен да утекне из видокруга и изгуби се у жбуњу или побегне у своје добро скривено станиште.

Хермелин најчешће живи у подземној јазбини, или се склања у шупље пањеве, међу корење дрвећа, близу стена или у гомиле камења. Пре него што се усели, ова велика ласица ушушкава свој дом и облаже га сувим лишћем, крзном и перјем које јој је преостало од уловљеног плена. У мањим шупљинама које се налазе у јазбини или у њеној непосредној близини хермелин складишти храну, или ове „собице” користи као тоалет.

Мужјаци су двоструко крупнији од женки: дугачки су тридесетак центиметара и тешки су стотинак грама. Ноге хермелина су кратке, а тело је издужено са дугим вратом и троугластом главом, тако да се лако и брзо креће и узаним тунелима у којима живи, али и на површини земље. Одличан је пливач и вешт пењач. Захваљујући дугим, осетљивим брковима и добро развијеном чулу мириса, лако примети плен. Хермелин добро види у мраку, али му је дневни вид слабији него човечији. Често се пропиње на задње ноге како би боље осмотрио околину. Веома је вешт ловац. Лако трчи и по снегу, а креће се тако што прави скокове дугачке око пола метра. Крупнију жртву хвата зубима за врат, обмотава своје тело око ње и дави је. Када је улов богат, закопава вишак хране и чува га за гладне дане. Омиљена храна су му птице, мишеви, пацови, волухарице, леминзи, инсекти, рибе и зечеви. Глодаре проналази тако што прати њихов мирисни траг, док му при лову на инсекте помаже чуло слуха.

Сезона парења хермелина почиње крајем пролећа и завршава се у првим данима лета, а млади, због одложеног зачећа, на свет долазе тек у априлу или мају следеће године. Има их од три до петнаестак, прекривени су свиленкастом длаком и слепи. Младунци расту брзо и са осам недеља већ одлазе са мајком у лов. Женке полно сазревају са 60 до 70 дана старости: још док их мајка доји, спремне су за парење. За разлику од њих, млади мужјаци достижу полну зрелост тек две године по рођењу, што многи и не дочекају, јер је просечан животни век хермелина, у дивљини свега, годину и по дана. Ова велика ласица има много природних непријатеља – од лисица и куна, преко јазаваца до домаћих мачака. Када је гладан, хермелин не преза и од упада међу живину, због чега је често на мети људи.