Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Златни сунцокрет” Милети Продановићу

„Златни сунцокрет” Милети Продановићу
Милета Продановић са наградом (Фото Ж. Јовановић)

Награда „Златни сунцокрет” за најбољу књигу 2007. године уручена је писцу Милети Продановићу на јучерашњој свечаности у београдском хотелу „Касина”, а додељена му је за збирку прича „Агнец” у издању „Стубова културе”. Одлуку о 12. лауреату награде „Златни сунцокрет”, познате и као Виталова награда, донео је жири у саставу: књижевник Јован Зивлак и проф. др Никола Страјнић а, као што је познато, трећи члан жирија германиста Томислав Бекић преминуо је у јануару ове године.

– Често видимо само обрисе нашег свакодневног живота, непрепознајемо се јер играмо различите улоге, и због тога је функција књижевности да нас позове да се зачудимо, да сагледамо хедонизам, весеље или трагедију живота. Оно што одликује Продановићеву прозу је управо проблематизовање човековог положаја у свету и онога што чини наш свакодневни живот, специфична организација приче и одлично обликовани ликови, истакао је Јован Зивлак.

Обраћајући се колегама, пријатељима и новинарима, Милета Продановић се присетио свог првог књижевног конкурса на којем је победио, и утиска када је касније читао примедбе жирија исписане на маргинама свог рукописа. Један од чланова жирија је тада, као и сада, био Јован Зивлак, а Продановић је изразио наду да Виталова награда показује да је избор тадашњег његовог првог читаоца био исправан.

Милета Продановић рођен је 1959. године. Завршио је Факултет ликовних уметности, а од 1983. године објављује прозу, есејистичке текстове из области визуелних уметности и публицистику.

Награда која му је припала састоји се од поновљеног издања награђене књиге и новчаног дела у износу од 5.000 евра.

Награду „Златни сунцокрет” додељује компанија „Инвеј” из Београда, као већински власник фабрике уља и биљних масти „Витал” из Врбаса. Признање је установљено 1996. године и додељује се за најбољу књигу издату на српском језику, у жанровима романа, приповетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевне публицистике.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.