Референдум није божија воља

Жеља интелектуалаца који су ставили потпис на захтев ДСС-а и Двери да се провери народна воља о српском путу у ЕУ за сада неће бити испуњена. Ако им је за утеху, референдума би, ипак, требало да буде за две године, када због Европске уније будемо морали да мењамо Устав. Министар правде Никола Селаковић је на маргини копаоничке школе природног права најавио да, према Акционом плану за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа, Устав мора да се мења да би се обезбедила већа независност судова и тужилаштава. А тај посао, који је предвиђен за последњи квартал 2017, није могуће завршити без изласка на референдум.

„Ако то не буде остварено у предвиђеном року, нама заостају преговори у једном од најважнијих поглавља. Без промене устава нећемо моћи да затворимо преговоре са ЕУ”, рекао је Селаковић.

Иако је и познати јагодински привредник Миодраг Николић Феман, иначе посланик на листи СНС-а, подржао референдум о ЕУ, премијер им је и пре петиције за његово расписивање рекао шта мисли о тим предлозима ванпарламентарне деснице: „Референдума неће бити због тога што то жели ДСС, Двери или неко други, ни сада, ни иначе. О референдуму се никада неће одлучивати ни у једном другом великом граду, ма колико ми волели Брисел, Москву, Вашингтон или било који други град. Увек ће се одлучивати у Београду, на њихову жалост, и због тога сам веома поносан”, истакао је Вучић.

Прича о референдуму у Србији је мање-више увек актуелна, да ли због Косова. У марту прошле године председник Србије Томислав Николић први је покренуо питање о референдуму поводом Косова и Метохије. Он је тада рекао да је време да се одреде „црвене линије” испод којих Србија не би могла да иде и да народ Србије треба да донесе одлуку о томе. Годину дана касније, председник је ретерирао и поручио да изјашњавање народа о статусу КиМ није потребно и да он тачно зна какав би био његов исход.

Бојан Клачар, извршни директор Цесида, сматра да сада није потребно организовати референдум о уласку Србије у ЕУ јер, како каже, владајуће странке СНС и СПС су изборе добиле на европској агенди, а и све партије које су ушле у парламент залажу се за европски пут наше земље.

„Власт може да распише референдум, али и не мора. Референдум је средство чији легитимитет нико не може оспорити”, каже Клачар.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић, пак, сматра да идеја евроинтеграција није аутоматски прихваћена од грађана, иако су на изборима победиле проевропске партије.

„Пожељан је референдум о уласку Србије у ЕУ, пре свега после последица које има улазак неке земље у Унију, и то не само због преноса надлежности на Брисел. Такво изјашњавање грађана о наставку евроинтеграција може се показати као рационално, али под условом да око референдумског питања о коме се грађани буду изјашњавали буде постигнут консензус или бар широка сагласност”, рекао је Анђелковић.

Приликом распада бивше Југославије, све републике постављале су двосмислена питања, погодна за манипулацију. Рецимо, у Македонији и БиХ питање је било да ли су грађани за независност са могућношћу да та држава остане у заједници југословенских народа. Када су добиле потврдан одговор, власти у тим републикама занемариле су други, такође важан део референдумског питања.

За протеклих четврт века у Србији је било више од десет референдума, чија је најчешћа тема била суверенитет државе. Најозбиљније изјашњавање грађана било је уочи НАТО бомбардовања 1998. године, у којем је власт грађане питала да ли су за улазак страних трупа на територију Србије. Наравно, грађани су у огромној већини рекли не, али смо свега пола године касније видели да је њихово „не” заправо значило „да”.

Драгомир Анђелковић напомиње да је референдум легитимно и легално политичко средство, али да није божија воља. Подсећа да је Србија 1999. била суочена са агресијом и пита шта значи референдум спрам НАТО бомби.

„Тада су се грађани одлучно определили против страног мешања, али држава није могла да спроведе њихову вољу. Показало се да су ракете и бомбе јаче средство од нашег референдума. Ипак, не треба ни прецењивати референдум”, каже Анђелковић.

Он каже да је, ако се покаже да је став ЕУ према српском признању косовске независности дефинитиван, предлог да се одржи референдум о даљим српским евроинтеграцијама рационалан. С њим се не слаже премијер Вучић, који је одбацио идеју о референдуму као непотребну и нагласио да, „уколико услови буду немогући, није време за референдум већ за изборе”.

Бојан Клачар сматра да су, уколико постоји неки проблем, избори решење, јер се референдум не може одржавати о сваком спорном питању.

„Влада је ту да спроводи одлуке, ако ће за сваку крупнију одлуку питати грађане, онда је питање зашто она постоји као извршни орган. Политичари и постоје да би преузели одговорност да сами о неким стварима одлучују, а не да пребацују одговорност преко референдума”, закључује Клачар.