Мање убистава, више заплена дроге

Српска полиција ће следеће године имати прецизан податак о броју криминалних група у нашој земљи и региону, њиховим члановима, хијерархији и активностима. То ће бити могуће захваљујући СОКТА пројекту, документу МУП-а о процени опасности од организованог криминала.

Ово за „Политику” каже Срђан Пасквали у свом првом разговору за медије од када је сео у „врућу” столицу начелника Управе криминалистичке полиције (УКП) МУП-а почетком децембра ове године.

„Старешине у полицији ће на основу овако прикупљених података имати прецизне показатеље уз помоћ којих ће усмеравати рад својих сарадника. На овај начин моћи ћемо много ефикасније да делујемо превентивно”, тврди Пасквали.

Новопечени начелник је цео досадашњи радни век провео у криминалистичкој полицији. Бавио се расветљавањем најтежих кривичних дела, почев од убиства Славка Ћурувије, злочина на Ибарској магистрали, убиства Ивана Стамболића, решавао је отмице „земунског клана”.

„Од јануара до краја новембра забележен је мањи број свих кривичних дела у односу на исти период прошле и претпрошле године. Смањен је број убистава, aли и покушаја убистава. Знатно је мањи број тешких повреда, крађа, разбојништава, крађа возила, као и изнуда”, наводи први човек УКП-а.

На територији Србије током првих 11 месеци ове године забележено је 79.711 кривичних дела из области општег криминала, међу којима су најбројније крађе, затим насиље у породици, неовлашћена трговина наркотицима и разбојништво. У истом периоду десило се и 46 свирепих убистава, као и 38 убистава, али већину ових злочина полиција је у међувремену решила и пронашла починиоце. Анализирајући организоване криминалне групе као полицајац са скоро тродеценијским радним стажом, Пасквали наводи да иако имена њихових вођа и чланова нису „позната”, то не значи да су оне мање опасне од оних које су својевремено предводили јавности познати криминалци. Најчешћи мотив убистава у обрачунима криминалних група годинама је исти: примат над нелегалним тржиштем наркотика.

„Било је доста криминалних обрачуна, али је и проценат расветљавања ових ликвидација велики. У већини случајева су извршиоци откривени и материјални докази за њихово процесуирање су обезбеђени”, оцењује Пасквали.

Начелник напомиње да су од 2012. године решени многи злочини из прошлости, а као један од примера наводи решавање троструког убиства од пре 15 година у приватном предузећу „Бејс интернационал”. Злочин не застарева, а захваљујући напретку криминалистичке технологије и детаљним ДНК анализама, данас се откривају трагови у вези с убиствима која су се десила пре више година. Захваљујући баш ДНК анализи трагова пронађених на месту злочина, ухапшена је и Маја Адровац, осумњичена за саучесништво у покушају убиства бизнисмена Милана Бека у новембру прошле године. О овом конкретном случају, као и недавном рањавању адвоката Владимира Зрелеца, Пасквали није хтео да говори. Каже да су то активни предмети и да као професионалац не може да их коментарише.

Један од Пасквалијевих најближих сарадника је Дејан Ковачевић, начелник Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК). Ова служба је од почетка године открила 20 организованих криминалних група које су се бавиле различитим видовима криминалних активности, од фалсификовања исправа и финансијских малверзација, кријумчарења крадених возила, кријумчарења људи до трговине наркотицима.

– Поднето је око 160 кривичних пријава, истрагом је обухваћено око 300 особа, а приведено је око 200 особа за извршених око 250 кривичних дела. Одузете су и велике своте новца, али најтежи ударац смо задали нарко-тржишту, због великих заплена кокаина и хероина. Реч је о чистом базном хероину и кокаину од којих се праве далеко веће количине дроге – каже за „Политику” Дејан Ковачевић, начелник СБПОК-а, који је тек нешто више од пола године на челу ове службе.

Он наглашава да је главни задатак СБПОК-а да се спречи улазак наркотика у Србију. Иако Ковачевић не може да прецизира у којим градовима је највише приведених припадника криминалних група, познато је да је у последњих неколико месеци било доста ухапшених у Новом Пазару.

Недавно је прекинут још један ланац шверца наркотика хапшењем Косте Р. из Београда чији су курири, махом жене, били ангажовани широм света. И у овом случају СБПОК је сарађивао са страним службама, а сарадња се, напомиње Ковачевић, обавља на дневном нивоу. Колико је ефикасна можда најбоље илуструје заплена 3,5 тона кокаина у Шпанији средином године и хапшење кријумчара међу којима је било и наших људи. Ова акција остварена је и уз помоћ информација које је СБПОК послао у оквиру међународне размене података.

Организоване криминалне групе не познају границе, па се често дешава да приликом хапшења буду приведени и страни држављани. Да СБПОК добро ради, напомиње наш саговорник, показује и податак да у последње време кријумчари наркотика али и свега другог заобилазе нашу земљу и до циља стижу другим рутама.