Странка и историчар

Бојан Димитријевић је као историчар активно учествовао у процесу рехабилитације генерала Драже Михаиловића а Демократска странка је гласала за закон о изједначавању права четника и партизана. Одакле сада иницијатива за искључење Димитријевића из ДС-а и толика изненадна доследност у одбрани антифашизма када се процеси рехабилитације са мање или више контроверзи и расправе одвијају у Србији већ неколико година. Очигледно да је предлог дошао као резултат процене да ће на овај начин странка успети да се поново легитимише као политички представник тзв. либерало-грађанских политичких кругова чији представници и идеолошки јуришници сматрају да имају неприкосновени монопол у одбрани антифашизма и давању неупитних оцена ко у овом друштву има право да припада антифашистичким снагама и заступа њене тековине. Да ли Демократска странка настоји да на овај начин шири свој иначе ограничени коалициони капацитет, обраћајући се тзв. грађански оријентисаним бирачима, који представљају гро белих листића и неопредељених? Зато треба бити уз дежурне антифашисте и борце за људска права који се не либе да говоре и о постојању српског нацизма. А можда ускоро дође и до најаве нове либерално-демократске коалиције.

Проблем је тим сложенији што историчар Бојан Димитријевић није у својим јавним наступима ни доводио у питање колаборационистички карактер владе народног спаса Милана Недића, нити је негирао и умањивао вредност и тековине антифашизма. Али суд партије и данас је важнији од права историчара да, следећи своје професионалне стандарде, доноси оцене о суштини и природи неког историјског периода. Његови аргументи могу бити подложни и политичким просуђивањима, али не могу бити предмет партијских стигматизација и политикантских ислеђивања.

Пре неколико недеља имали смо бурну дебату о праву на слободно и неспутано мишљење сваког појединца у друштву, а она је покренута после изјаве председника САНУ Владимира Костића о потреби да признамо да је Косово за нас у овом времену изгубљено. Тада су исти припадници грађанских и антифашистичких групација који сада жигошу историчара Бојана Димитријевића снажно бранили право на слободу мишљења и изношење опредељења која не морају да буду израз колективног става институције или организације. А сада се историчару Бојану Димитријевићу не пружа могућност да има право на слободно мишљење, већ му се оспорава намера да као стручњак у оквиру своје професионалне вокације укаже на све изазове, недоумице и трагичне околности у којима је живела и страдала Србија после успостављања немачке окупације током Другог светског рата. Као и много пута до сада закаснела доследност ДС-а неће имати никаквог политичког ефекта јер служи само за дневнополитичку страначку употребу.

Публициста