Примедбе на Закон о култури

„Откако је дошао Владан Вукосављевић за секретара у Градски секретаријат за културу, култура у граду се препородила. Иако нема пара, увек се нађе за оно што је значајно и сви послови су побољшани. Секретар се добро снашао на овом месту. Најбоље је да Тасовац оде, да се постави секретар за министра, па да се побољшају ствари” – рекао је Слободан Вујовић из Националног савета за културу, у просторијама  Културно-просветне заједнице Београда, на скупу „Парламент културе” где је било речи о предлогу Закона о изменама и допунама закона о култури. Иако су позвани, представници Министарства културе нису се појавили на овом скупу.

– У нашој држави култура је последња рупа на једанаестој свирали. Ако би се оцењивао учинак Министарства културе, наслов тог чланка био би „Извештај о нераду Министарства”.  Све што уметничка удружења затраже од Министарства, оно каже да не може. Од тридесет предлога Националног савета, Министарство је прихватило један који се односи на културно-уметнички аматеризам, без којег је незамислива култура у Србији. У педесет одсто општина то је једини вид културно-уметничког стваралаштва – рекао је Слободан Вујовић, и подсетио да у  Националном савету седи 17 чланова, од тога четири академика и најистакнутији уметници.

– Министарство културе је избрисало надлежност Савета и свело га на дебатни клуб, а предлози које они дају не обавезују Министарство. Министарство није оформило радну групу која би радила на предлогу – рекао је Вујовић.

Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно-просветне заједнице Београда, рекао је да Министарство није прихватило предлог о раздвајању подручја културе, што је већ раздвојено у важећем Правилнику филмске уметности од аудиовизуелног стваралаштва, нити је раздвојено извођење музичких од артистичких и сценских културних програма, а неприхватање раздвајања доводи до непринципијелног утврђивања репрезентативности удружења, рекао је Ајдачић.

Самур Ранковић из Народног позоришта је испричао да је државна ревизија боравила у овој установи и констатовала да је потребно унапредити законе како би се решио положај уметника.

 „Балетски уметници имају бенефицирани радни стаж, али није регулисан њихов одлазак у пензију. Они имају стаж, али немају године старости за пензионисање. После одређене доби не могу да играју, али и даље остају на репертоару, да би представе могле да се одрже. Ревизор нам је рекао да млади хонорарни сарадници могу да се ангажују само уговором о привременим пословима, а не о уметничкој сарадњи. Они по томе не могу да раде пуну сезону, већ само 120 дана, а морају сваки дан да вежбају. Доћи ћемо до тога да нећемо моћи да реализујемо репертоар, уколико се ово законски не реши”, указао је Ранковић.