Нема инвестиција, па нема ни кредита

Кредити привреди и становништву већ годинама стоје у месту. На годишњем нивоу зајмови се смање или повећају за по проценат, што не утиче на општи утисак по коме код нас нема привредног раста зато што нема инвестиција. Подразумева се – оних из кредита.

Због тога се неретко прст упире у банке за које важи да много више воле да, због сигурности, пласирају новац у државне дужничке папире  и у репо операције централне банке којима она повлачи вишак непласираног банкарског новца. Пре неколико дана и Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке (НБС), саопштила је да банке у репо операцијама држе десетине милијарди динара. Колико су то позамашна средства илустровала је тиме што су банке прошле године, када је држава субвенционисала кредите, пласирале привреди преко 130 милијарди динара кредита. По њеној оцени, упркос паду камата, постоји простор за банкарске пласмане привреди.

У банкарском сектору међутим кажу да су такве прозивке на њихов рачун неосноване. Бранко Грегановић, председник Извршног одбора НЛБ банке, каже да би ова банка прва дала кредите привреди, али да нема инвестиционе тражње.

– Ми имамо резерве ликвидности и желимо да их упослимо на продуктиван начин. Тражње нема. Анализа показује да од 2009. године инвестиције у приватном сектору падају од пет до десет одсто годишње. Приватне инвестиције су прави показатељ привредног раста. Податак о укупним инвестицијама замагљује праву слику, јер се ту рачунају и државне инвестиције. Такође, и податак о приватним инвестицијама замагљен је „Фијатом” који и даље добија субвенције. Право мерило су независни приватни инвеститори – каже Грегановић.

По његовој оцени, у овој години није било тражње привреде за кредитима, јер је она исцрпљена прошле године када је држава давала субвенције за ново задуживање. Због тадашњих јевтиних зајмова привреда се „напунила дугом”, па простора за даље задуживање нема. Актуелне су само позајмице за текуће пословање.

Грегановић каже да се у наредној години може очекивати даљи пад цене новца из простог разлога што је још велика разлика између инфлације и каматних стопа.

У НБС кажу да они спроводе репо операције продаје хартија од вредности (ХоВ) једном недељно, са роком доспећа трансакције од седам дана, а банке овај инструмент користе за краткорочне пласмане вишкова ликвидних средстава. Кретање репо стока представља врло краткорочни и привремени пласман неупослених вишкова ликвидности банака, и као такав је врло промењива категорија. Тражња банака за репо операцијама превасходно зависи од текуће позиције ликвидности. На ликвидност банака на системском нивоу утичу активности државе (реализација прихода и расхода), али и НБС инструментима монетарне политике.

– У 2015. године благо су расли пласмани банака у репо операције, тако да је просечно стање ових пласмана у првој половини године износило 12,8, а у другој половини године 44,9 милијарди динара. Тренутно стање пласмана банака у репо операције је нешто ниже и износи 26,7 милијарди динара. При томе, НБС је започела циклус снижавања референтне каматне стопе још у мају 2013. године, од када је стопа снижена за укупно 7,25 процентних поена, са 11,75 на 4,5 одсто на годишњем нивоу, наводе у НБС.

Додају да променом референтне каматне стопе коју примењују у репо операцијама и која је главни инструмент монетарне политике, НБС утиче на кретање осталих каматних стопа. Смањење референтне каматне стопе доприноси и смањењу каматних стопа банака на кредите, чиме се и отвара простор за повећање кредитне активности банака.

За банке постоји и друга врста пласмана, и то у државне хартије од вредности на дуже рокове – од три месеца до 10 година. Тренутно стање динарских државних хартија од вредности свих рочности износи 627,1 милијарди динара и оно је у 2015. години повећано за 84,5 милијарди динара. Банке су највећи инвеститори у ове хартије. У случају потребе за ликвидним средствима банке могу државне хартије продати на секундарном тржишту или заложити за кредит од НБС.

Камате на државне хартије од вредности тренутно се крећу од 2,94 одсто на годишњем нивоу за рочност од три месеца до 12,99 одсто на годишњем нивоу за рочност од десет година година. Ове стопе су у 2015. години знатно смањене, и то за 1,24 процентни поен за рочност од седам година до 4,3 одсто за рочност од пет година.