Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

​„Хера” гура „Ромулијану” у свет

Наше археолошко налазиште једино из Србије у међународном пројекту културног наслеђа региона Јадрана
​„Хера” гура „Ромулијану” у свет
Почео је да ради савремени мултимедијални центар са најсавременијом технологијом: Ромулијана у три де издању (Фото: Народни музеј Зајечар)

Зајечар – У римској царској палати „Ромулијана”, у Гамзиграду код Зајечара, у среду се светковало готово као у јуну 2007. године када је овај археолошки драгуљ, једини до сада у Србији, добио заштиту Унеска. У две лепо уређене заштитне куле палате почео је да ради савремени мултимедијални центар са најсавременијом технологијом за неупоредиво бољу комуникацију са светом палате и њених експоната, откривених од 1953. године.

На великом промотивно-показном скупу пројекта у „Ромулијани” се, поред његових аутора, окупило и више од 50 најпозванијих људи из републичких министарстава, археолога, заштитара, музејских радника, туристичких оперативаца и новинара. Свима њима предочен је међународни пројекат културног наслеђа региона Јадрана под називом „Хера”. Речено је да је „Ромулијана” једино налазиште из Србије у том пројекту, поред још 18 из Италије, Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније, Македоније и Грчке. Да би цео овај басен био доступнији туристима, помоћу најсавременије мултимедијалне технологије, Европска унија  и поменуте земље уложиће укупно осам и по милиона евра (ЕУ 85 одсто), а само у „Ромулијану”, чији пројекат је први завршен, већ је уложено 536.000 евра.

О великом значају пројекта „Хера” за цело јадранско подручје и значају „Ромулијане”, као једне од интернетски умрежених чланица, на свечаности je говорила је Лукреција Ђери, државни секретар у Министарству за трговину, туризам и телекомуникације, које је „Ромулијану” помогло са око 50.000 евра. Присутни су били у прилици да упознају функционисање врло прегледних система холограмских пројекција, интерактивних панела и компјутерских анимација. Све те системе у минулих неколико година, најбрже што се могло, сачинили су наши стручњаци и помоћу њих посетиоцима се сада предочавају грађевине и предмети „као живи”, баш како су некада изгледали. На овај начин, по утврђеним „Хера” стандардима, биће обједињена укупна културно-туристичка понуда  јадранског региона и неупоредиво боље валоризована на светском тржишту. У том циљу, „Хера” стандардима прецизније је одређена и улога свих локалних заједница у свих осам држава.

Бора Димитријевић, директор зајечарског Народног музеја, говорио је  о великом дану за Гамзиград и зајечарски музеј који  више од 60 година има велику улогу у истраживању и заштити „Ромулијане”. До 2005. године, рекао је, „Ромулијану” је годишње посећивало око 15.000 туриста, а затим се, после пријема на листу Унеска, тај број увећао за три пута. Радује што је међу њима све више странаца. Ове године било их је 4.725 из 60 земаља. Када ускоро буде изграђен визиторски центар, „Ромулијана” ће, очекује Димитријевић, годишње привлачити и до 80.000 туриста.

Популарности „Ромулијане” доприноси и све већи број културних манифестација које се у њу „усељавају”. Међу њима су и Филозофска школа „Феликс Ромулијана”, позоришни „Антика фест”, Зајечарски камп младих музичара, Ликовна колонија „Гамзиград”, садржаји Зајечарске гитаријаде...

У минулих осам година „Ромулијана” је, уз помоћ донација из САД, Немачке, Норвешке, Јапана и Италије, реконструисала и уредила своју источну капију и приближила туристима сакрално-меморијални комплекс „Магура”, где су сахрањени император Галерије и његова мајка Ромула. Затим је уз помоћ стручњака из Немачког археолошког института из Франкфурта и њихових савремених метода, под земљом откривено 50 старих грађевина, испред источне капије. Откривена је и ретка и изузетно атрактивна фигура трачког коњаника...

Дакле, све је више разлога да туриста у „Ромулијани”, под заштитом Унеска, буде све више.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.