Устав и пиво у „трећој смени”

Пиво се враћа у „трећу смену” – прохибиција због које је пре две и по године мењан закон, биће стављена ван закона. Тако је забрани продаје алкохолних пића у периоду од 22 сата до шест часова „пресуђено” најновијом одлуком Скупштине града, а Београђани и њихови гости који пожеле да се опусте уз „сок од јечма”, вино или „жестину” више неће бити принуђени да иду у кафане или кафиће да би наздравили.

После свега, остаће нејасно због чега је уопште прохибиција важила у граду који слови за центар доброг ноћног провода, забаве, а сваког лета одржава се и Фестивал пива, где журке трају до ситних сати. Притом, у актуелној градској управи образложили су да је због овог прописа укинуто око 300 радних места у малим радњама у трећој смени, а промет им је, према подацима Уније послодаваца, опао за око 30 одсто, док је незапосленост повећана за 9,9 процената.

Противници укидања забране, из претходне градске управе, одговарају да је смањен алкохолизам, нарочито међу младима, али не образлажу у којем проценту, нити нуде егзактне податке. Заборављају и да се забрана односила на људе свих доби, а занемарени су и Београђани који би попили два или три пива или чашу вина после посла, одакле се враћају након 22 часа и тек тада одлазе у дућан. Најзад, свако ко има довољно новца могао је да се до миле воље опија у кафани или чак да алкохол набави у самосталним угоститељским радњама као што су киосци брзе хране.

Да је алкохолизам друштвени проблем од којег треба најпре заштити младе, није спорно, али на који начин? Да и онима који нису зависници нити су склони инцидентима треба забранити да купе пиће после 22 сата? Да ли су такве муштерије дискриминисане, јер постоји претпоставка да ће и оне нарушити јавни ред и мир под утицајем алкохола, пошто је прохибиција, према образложењу њених иницијатора, требало да заштити и општу безбедност?

Најзад, упитно је и како је измењен закон, по којем је локалној самоуправи припало право да ограничи промет. Најпре је Скупштина града увела забрану трговине алкохолом 2011. али је Уставни суд ту измену оборио после бројних протеста грађана и малих трговаца. Тадашња градска управа, заклињући се у бескомпромисну борбу против алкохолизма међу младима, у Народној скупштини иницирала је измену закона да би добила неопходна овлашћења.

У Уставу је назначено је да се предузетништво може ограничити „ради заштите здравља људи, животне средине и природних богатстава и ради безбедности Републике Србије”. Међутим, у образложењу тадашњих градских челника стајало је да се мера односи на робу због које може да буде „угрожен јавни ред и мир”.

Зато одлазећа прохибиција није била само мера непопуларна међу младима, већ и озбиљно питање – да ли је заправо био прекршен Устав, а не безбедност и здравље грађана?