Ustav i pivo u „trećoj smeni”

Pivo se vraća u „treću smenu” – prohibicija zbog koje je pre dve i po godine menjan zakon, biće stavljena van zakona. Tako je zabrani prodaje alkoholnih pića u periodu od 22 sata do šest časova „presuđeno” najnovijom odlukom Skupštine grada, a Beograđani i njihovi gosti koji požele da se opuste uz „sok od ječma”, vino ili „žestinu” više neće biti prinuđeni da idu u kafane ili kafiće da bi nazdravili.

Posle svega, ostaće nejasno zbog čega je uopšte prohibicija važila u gradu koji slovi za centar dobrog noćnog provoda, zabave, a svakog leta održava se i Festival piva, gde žurke traju do sitnih sati. Pritom, u aktuelnoj gradskoj upravi obrazložili su da je zbog ovog propisa ukinuto oko 300 radnih mesta u malim radnjama u trećoj smeni, a promet im je, prema podacima Unije poslodavaca, opao za oko 30 odsto, dok je nezaposlenost povećana za 9,9 procenata.

Protivnici ukidanja zabrane, iz prethodne gradske uprave, odgovaraju da je smanjen alkoholizam, naročito među mladima, ali ne obrazlažu u kojem procentu, niti nude egzaktne podatke. Zaboravljaju i da se zabrana odnosila na ljude svih dobi, a zanemareni su i Beograđani koji bi popili dva ili tri piva ili čašu vina posle posla, odakle se vraćaju nakon 22 časa i tek tada odlaze u dućan. Najzad, svako ko ima dovoljno novca mogao je da se do mile volje opija u kafani ili čak da alkohol nabavi u samostalnim ugostiteljskim radnjama kao što su kiosci brze hrane.

Da je alkoholizam društveni problem od kojeg treba najpre zaštiti mlade, nije sporno, ali na koji način? Da i onima koji nisu zavisnici niti su skloni incidentima treba zabraniti da kupe piće posle 22 sata? Da li su takve mušterije diskriminisane, jer postoji pretpostavka da će i one narušiti javni red i mir pod uticajem alkohola, pošto je prohibicija, prema obrazloženju njenih inicijatora, trebalo da zaštiti i opštu bezbednost?

Najzad, upitno je i kako je izmenjen zakon, po kojem je lokalnoj samoupravi pripalo pravo da ograniči promet. Najpre je Skupština grada uvela zabranu trgovine alkoholom 2011. ali je Ustavni sud tu izmenu oborio posle brojnih protesta građana i malih trgovaca. Tadašnja gradska uprava, zaklinjući se u beskompromisnu borbu protiv alkoholizma među mladima, u Narodnoj skupštini inicirala je izmenu zakona da bi dobila neophodna ovlašćenja.

U Ustavu je naznačeno je da se preduzetništvo može ograničiti „radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije”. Međutim, u obrazloženju tadašnjih gradskih čelnika stajalo je da se mera odnosi na robu zbog koje može da bude „ugrožen javni red i mir”.

Zato odlazeća prohibicija nije bila samo mera nepopularna među mladima, već i ozbiljno pitanje – da li je zapravo bio prekršen Ustav, a ne bezbednost i zdravlje građana?