Јавна предузећа највећи изазов за следећу годину

Смањењем плата и пензија урађен је лакши део фискалне консолидације, опште је мишљење, док је тежи, а то је сређивање јавних предузећа, бар према најавама, остављен за наредне две године. Сада, међутим, од ресорног министра Сертића стижу вести да ће се овај сектор реформисати много дуже. Од три до пет година. Шта ће нам Међународни монетарни фонд рећи на ово пробијање рокова?

Стручњаци упозоравају да су јавна предузећа нагазна мина фискалне консолидације и да ће, уколико реформа изостане, то поништити досадашње добре реформске резултате.

Министар привреде Жељко Сертић најавио је строгу контролу њиховог пословања од 2016, као и увођење корпоративног управљања по угледу на приватан сектор. Њихово пословање регулисаће и закон о јавним предузећима, који ће се од данас наћи у јавној расправи. По његовим речима, већи проблем су предузећа у надлежности локалних самоуправа него она у надлежности републике. Држава непосредно прати рад 36 јавних предузећа која су у надлежности републике, а међу њима има и примера доброг пословања, као што су Поште Србије, СДПР, ЕМС.

И Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, сагласан је да бисмо тек у року од око три године могли да имамо реформисана јавна предузећа. Толико је времена потребно како би се реформисала на начин да се цене њихових производа и услуга формирају на тржишту, да се реше вишка запослених, оптимизују ниво зарада.

Вучковић оцењује да је за сада највећи пропуст у економској политици недовољан напредак у сређивању стања у државним предузећима и упозорава да без тога нема ни сређивања јавних финансија, које не треба банализовати и сводити на штедњу и отпуштања.

– Та предузећа морају да се понашају као приватна, да полажу рачун држави и тек онда можемо да очекујемо да и она сама и јавне финансије буду у бољој ситуацији – рекао је Вучковић у изјави Танјугу.

Он подсећа да је у ранијим годинама проглашавано за успех ако јавно предузеће преузме посао изван његове делатности.

– То је била социјална политика, па уместо да мање предузеће банкротира, оно је опстајало тако што је припајано већем систему. Тако трошак није избегнут, само се преваљивао на пореске обвезнике – каже он.

У 2015. је било искорака у реформи јавних предузећа, али пре свега организационе природе. Предузећа су подељена на више делова, као у „Железницама” или у ЕПС-у, а то је, како је навео, први корак који није довољан.

Када је реч о 17 стратешких фирми, од којих ће десетак у наредној години да остане, Вучковић саветује опрез, те поручује да би и за њих десетак требало наћи решење како би тај процес био завршен.

Додаје да обесхрабрује најава да ће нека од тих предузећа и убудуће остати на државним јаслама. Срж проблема види у руднику Ресавица, „Железницама Србије”, „Србијагасу” и ЕПС-у.

Вучковић тврди и да ствари могу да изгледају добро на површини, односно да једна година, као ова, буде заокружена без додатног буџетског новца за неку од тих фирми, али проблеми се, каже, тиме не решавају. Као пример навео је Хемијски комплекс, „Железару Смедерево” и РТБ Бор.

Вучковић је указао и на обавезу да јавна предузећа морају од својих прихода да враћају новац у буџет, али и да инвестирају, што је готово увек исти или мањи износ од оног који се враћа у државну касу, а требало би да буде другачије.