Кад Деда Мраз донесе кључеве новог дома

Панчево – Нова троспратница у панчевачком насељу Стрелиште. На улазу деветнаест необележених поштанских сандучића и једно на ком пише – Дармановић. То су наши домаћини – Ђорђе, Марија и мала Теодора, породица која после година сељакања од родбине до колективних центара за избеглице, Нову годину дочекује под својим кровом.

Унутра, онај дивни мирис новог. Стан их је сачекао намештен – сто и столице, кауч неколико, ормана, мала кухиња, спаваћа соба, телевизор... Кажу, унели су само неколико кофера са гардеробом, окитили јелку и испунили га осмесима и циком петогодишње ћеркице. „Ових неколико дана, од када смо се уселили, будимо се по устаљеном реду – водим ћеркицу у вртић, супруга и ја идемо на посао, вратимо се овде и још не верујем да је све истина. Очи виде, али мозак не прихвата. Све мислим пробудићу се и поново ћу бити у згради центра, у оних девет квадрата у којима смо живели“, прича нам Ђорђе Дармановић.

Њихов бокс, преграђени део велике собе, коју су делили са још три породице, налазио се у последњем колективном центру у Војводини, који се затвара, јер га је напустило двадесет последњих породица – неколико социјално угрожених из Панчева и присилно расељених током ратова деведесетих и бомбардовања 1999. године.

Ђорђе и Марија су избегли са Косова. Он из Пећи, она из Ораховца. Генерација су, обоје двадесетседмогодишњаци, и до четвртог разреда основне школе потуцали су се по принудним смештајима код рођака и избегличким собама Колашина, Мрчајеваца до панчевачког центра. Ту су се упознали, Ђорђе из собичка од неколико квадрата, који је делио са болесном мајком и млађим братом, Марија из бараке у дворишту центра. Ту се заволели, венчали и 2011. године добили петогодишњу Теодору.

Не памте када су имали свој тоалет, купатило, топлу воду, кухињу или орман. Били су само кревети и ствари наслагане по ћошковима. Када се родила Теодора преселили су се у већи бокс, а одатле у овај стан од четрдесетак квадрата.

Троспратница, нова адреса Дармановића, подигнута је за годину дана у оквиру пројекта социјалног становања у заштићеним условима „Подршка Европске уније мигрантима и затварање колективних центара у Републици Србији“, који је и део ширег програма подршке ЕУ „За бољи живот“. Деда Мраз је у овом случају Дански савет за избеглице у Србији, а град Панчево, као партнер, обезбедио је земљиште и инфраструктурно опремање вредно 4,2 милиона динара, грађевинску документацију и финансијски га подржао са још милион динара. „Захвални смо, јер је ово за нас значи нови живот. Не постоје речи које би описале шта осећамо. Толико смо измрцварени да не можемо ни да се поштено радујемо. Колико год изгледало чудно, празнике нећемо славити богатије него иначе. Научили смо да стојимо чврсто на земљи. Спремамо празничну трпезу, наравно, биће ту пријатељи и породица, али сада морамо да бринемо о новим обавезама и рачунима, које до сада нисмо плаћали. Хвала Богу радимо обоје и окрећемо се напретку у послу и проширењу породице“, кажу за „Политику“ Ђорђе и Марија Дармановић.