Злочин никада не застарева

Да злочин никада не застарева потврђено је још једном у Националном криминалистичко-техничком центру (НКТЦ) МУП-а Србије, када је захваљујући АФИС – дактилоскопској бази података, полиција недавно направила корак напред у решавању двоструког убиства, које се догодило 1998. године у Београду. Тада су убијени Хаки и Јакуп Авдути. На месту убиства нађени су отисци прстију за које се претпостављало да припадају починиоцу.

„Пре неколико недеља је издвојен отисак починиоца новог кривичног дела. Када смо га „провукли” кроз АФИС базу отисака, подударио се са отиском нађеним на месту убиства 1998. године”, открива Драган Мијовић, заменик начелника НКТЦ-а за „Политику”.

На недељном нивоу, тврди Мијовић, на овај начин се решава десетак кривичних дела.

„Трагови познатог починиоца новог кривичног дела, упоређују се са траговима са места догађаја ранијих кривичних дела са непознатим починиоцима и уколико дође до поклапања, полиција има осумњиченог. Углавном је реч о крађама, али се дешава да се расветли и разбојништво, убиство. Ово исто ће бити могуће и са ДНК регистром”, наводи Мијовић.

Због тога је прикупљање трагова на месту догађаја од пресудне важности за расветљавање злочина. Тим НКТЦ-а за форензичку обраду места догађаја учествује у најтежим увиђајима на целој територији Србије. Пред њима је задатак да на квалитетан начин прикупе трагове, да их сачувају и учине доступним обради на одговарајући начин у једној од 14 лабораторија и линија рада НКТЦ-а.

„Увиђај започиње детаљним упознавањем са околностима случаја и постављањем могућих верзија догађаја. На основу тога правимо главну хипотезу коју проверавамо проналажењем и тумачењем трагова, као што су крв, траг обуће... Поред главне, разматрамо и резервне – супротстављене хипотезе у складу са пронађеним траговима. За откривање трагова често су нам потребна различита средства, реагенси или форензички извори светла, јер су трагови углавном слабо видљиви или невидљиви – крв је некада обрисана, док су трагови обуће и папиларних линија најчешће невидљиви”, каже Ненад Аранитовић из НКТЦ-а, за „Политику”.

Поред трагова са места злочина, у потрази за осумњиченим често су пресудне изјаве жртава и очевидаца кривичног дела. Израда фото-робота починиоца једна је од најстаријих истражних метода. Некада на папиру и графитном оловком, Милош Лукић, руководилац групе за форензику и видео-технику у НКТЦ-у сада фото-робот починиоца црта на најсавременијој табли, електронском оловком, на којој се раде филмови и анимације.

Овај дипломирани правник за „Политику” наводи да му искуство помаже да из жртве или од очевица „извуче” што више детаља о могућем починиоцу. Његови саговорници су најчешће жртве силовања, очевици и жртве разбојништава, убистава.

У послу је, каже 80 одсто успешан, а прецизност у изради цртежа зависи од саговорника, његовог психичког стања, односно да ли су и колико кадри да запамте карактеристике одређене особе.

„Није исто причати са женом, а нарочито девојчицом која је жртва силовања или очевицем пљачке и разбојништва. Жене су добри саговорници, као и деца, јер уочавају детаље као што су тетоваже, накит, ожиљци... Фото-робот је најбоље радити после 24 до 48 сати од дела”, објашњава Лукић.

На наше чуђење да се као правник бави овом својеврсном уметношћу, Лукић објашњава да је завршио средњу уметничку школу и да је био најбољи у класи, што је требало да води ка упису Ликовне академије. Ипак кренуо је стопама свог оца, који му је био колега, али се такође бавио сликарством. А да му је ова уметност у крви, потврђује и то да се његов рођени брат бави фрескосликарством.

--------------------------------------------------------------------------------------

Идентификација на основу гласа

Миа Шешум, дипломирани дефектолог-сурдоаудиолог и њен колега, Јован Ковачевић, дипломирани инжењер електротехнике се као тим једини у држави баве вештачењем и идентификацијом особе на основу гласа. Најчешће вештаче спорне снимке полицијске присмотре и прислушкивања осумњичених за организовани криминал.

„Глас је једини доказ који траје у времену, због чега је вештачење дуже. Наш задатак је да кажемо да ли глас са снимка припада одређеној особи или не, и зато мора да постоји особа на коју се сумња”, кажу Јован и Миа.

Миа користи слушалице и звучнике. Њен задатак је да слушајући из гласа и говора извуче артикулацију, нагласак, дијалекат, говорну патологију, паузе или било коју другу карактеристику. Вокабулар и термини које осумњичени користи могу да укажу на порекло и да одреде социјално-економски статус.

„На основу тога се прави фонетко-лингвистички портрет говорника”, наводи Миа Шешум.

Јован глас говорника, путем компјутерских програма, претвара у визуелни садржај и мери карактеристике тог гласа.

--------------------------------------------------------------------------------------

Најсавременија лабораторија за анализу наркотика

НKTЦ има најсавременију лабораторију за анализе из области форензичке хемије, вредну 2,7 милиона евра. Ова лабораторија је, кажу надлежни, спој методолошких достигнућа и најсавременије опреме, попут лабораторије у Визбадену. Др Наташа Радосављевић Стевановић, начелница Одељења за физичко-хемијска и токсиколошка вештачења задужена је „за хемију” на нивоу целе Србије.

„То подразумева вештачење непознатих материја, психоактивних супстанци од којих су неке контролисане, а неке не. Осим тога, овде се вештаче микротрагови влакана и боја, лепљиве траке, експлозиви, трагови пожара и експлозија. Наше лабораторије се налазе у Београду, Новом Саду, Нишу и Ужицу”, каже Наташа.

Обим посла лабораторија, када је реч о вештачењу психоактивних супстанци, се са неколико хиљада предмета колико их је било до пре неку година, проширио на око седам хиљада предмета годишње.