Zločin nikada ne zastareva

Da zločin nikada ne zastareva potvrđeno je još jednom u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru (NKTC) MUP-a Srbije, kada je zahvaljujući AFIS – daktiloskopskoj bazi podataka, policija nedavno napravila korak napred u rešavanju dvostrukog ubistva, koje se dogodilo 1998. godine u Beogradu. Tada su ubijeni Haki i Jakup Avduti. Na mestu ubistva nađeni su otisci prstiju za koje se pretpostavljalo da pripadaju počiniocu.

„Pre nekoliko nedelja je izdvojen otisak počinioca novog krivičnog dela. Kada smo ga „provukli” kroz AFIS bazu otisaka, podudario se sa otiskom nađenim na mestu ubistva 1998. godine”, otkriva Dragan Mijović, zamenik načelnika NKTC-a za „Politiku”.

Na nedeljnom nivou, tvrdi Mijović, na ovaj način se rešava desetak krivičnih dela.

„Tragovi poznatog počinioca novog krivičnog dela, upoređuju se sa tragovima sa mesta događaja ranijih krivičnih dela sa nepoznatim počiniocima i ukoliko dođe do poklapanja, policija ima osumnjičenog. Uglavnom je reč o krađama, ali se dešava da se rasvetli i razbojništvo, ubistvo. Ovo isto će biti moguće i sa DNK registrom”, navodi Mijović.

Zbog toga je prikupljanje tragova na mestu događaja od presudne važnosti za rasvetljavanje zločina. Tim NKTC-a za forenzičku obradu mesta događaja učestvuje u najtežim uviđajima na celoj teritoriji Srbije. Pred njima je zadatak da na kvalitetan način prikupe tragove, da ih sačuvaju i učine dostupnim obradi na odgovarajući način u jednoj od 14 laboratorija i linija rada NKTC-a.

„Uviđaj započinje detaljnim upoznavanjem sa okolnostima slučaja i postavljanjem mogućih verzija događaja. Na osnovu toga pravimo glavnu hipotezu koju proveravamo pronalaženjem i tumačenjem tragova, kao što su krv, trag obuće... Pored glavne, razmatramo i rezervne – suprotstavljene hipoteze u skladu sa pronađenim tragovima. Za otkrivanje tragova često su nam potrebna različita sredstva, reagensi ili forenzički izvori svetla, jer su tragovi uglavnom slabo vidljivi ili nevidljivi – krv je nekada obrisana, dok su tragovi obuće i papilarnih linija najčešće nevidljivi”, kaže Nenad Aranitović iz NKTC-a, za „Politiku”.

Pored tragova sa mesta zločina, u potrazi za osumnjičenim često su presudne izjave žrtava i očevidaca krivičnog dela. Izrada foto-robota počinioca jedna je od najstarijih istražnih metoda. Nekada na papiru i grafitnom olovkom, Miloš Lukić, rukovodilac grupe za forenziku i video-tehniku u NKTC-u sada foto-robot počinioca crta na najsavremenijoj tabli, elektronskom olovkom, na kojoj se rade filmovi i animacije.

Ovaj diplomirani pravnik za „Politiku” navodi da mu iskustvo pomaže da iz žrtve ili od očevica „izvuče” što više detalja o mogućem počiniocu. Njegovi sagovornici su najčešće žrtve silovanja, očevici i žrtve razbojništava, ubistava.

U poslu je, kaže 80 odsto uspešan, a preciznost u izradi crteža zavisi od sagovornika, njegovog psihičkog stanja, odnosno da li su i koliko kadri da zapamte karakteristike određene osobe.

„Nije isto pričati sa ženom, a naročito devojčicom koja je žrtva silovanja ili očevicem pljačke i razbojništva. Žene su dobri sagovornici, kao i deca, jer uočavaju detalje kao što su tetovaže, nakit, ožiljci... Foto-robot je najbolje raditi posle 24 do 48 sati od dela”, objašnjava Lukić.

Na naše čuđenje da se kao pravnik bavi ovom svojevrsnom umetnošću, Lukić objašnjava da je završio srednju umetničku školu i da je bio najbolji u klasi, što je trebalo da vodi ka upisu Likovne akademije. Ipak krenuo je stopama svog oca, koji mu je bio kolega, ali se takođe bavio slikarstvom. A da mu je ova umetnost u krvi, potvrđuje i to da se njegov rođeni brat bavi freskoslikarstvom.

--------------------------------------------------------------------------------------

Identifikacija na osnovu glasa

Mia Šešum, diplomirani defektolog-surdoaudiolog i njen kolega, Jovan Kovačević, diplomirani inženjer elektrotehnike se kao tim jedini u državi bave veštačenjem i identifikacijom osobe na osnovu glasa. Najčešće veštače sporne snimke policijske prismotre i prisluškivanja osumnjičenih za organizovani kriminal.

„Glas je jedini dokaz koji traje u vremenu, zbog čega je veštačenje duže. Naš zadatak je da kažemo da li glas sa snimka pripada određenoj osobi ili ne, i zato mora da postoji osoba na koju se sumnja”, kažu Jovan i Mia.

Mia koristi slušalice i zvučnike. Njen zadatak je da slušajući iz glasa i govora izvuče artikulaciju, naglasak, dijalekat, govornu patologiju, pauze ili bilo koju drugu karakteristiku. Vokabular i termini koje osumnjičeni koristi mogu da ukažu na poreklo i da odrede socijalno-ekonomski status.

„Na osnovu toga se pravi fonetko-lingvistički portret govornika”, navodi Mia Šešum.

Jovan glas govornika, putem kompjuterskih programa, pretvara u vizuelni sadržaj i meri karakteristike tog glasa.

--------------------------------------------------------------------------------------

Najsavremenija laboratorija za analizu narkotika

NKTC ima najsavremeniju laboratoriju za analize iz oblasti forenzičke hemije, vrednu 2,7 miliona evra. Ova laboratorija je, kažu nadležni, spoj metodoloških dostignuća i najsavremenije opreme, poput laboratorije u Vizbadenu. Dr Nataša Radosavljević Stevanović, načelnica Odeljenja za fizičko-hemijska i toksikološka veštačenja zadužena je „za hemiju” na nivou cele Srbije.

„To podrazumeva veštačenje nepoznatih materija, psihoaktivnih supstanci od kojih su neke kontrolisane, a neke ne. Osim toga, ovde se veštače mikrotragovi vlakana i boja, lepljive trake, eksplozivi, tragovi požara i eksplozija. Naše laboratorije se nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Užicu”, kaže Nataša.

Obim posla laboratorija, kada je reč o veštačenju psihoaktivnih supstanci, se sa nekoliko hiljada predmeta koliko ih je bilo do pre neku godina, proširio na oko sedam hiljada predmeta godišnje.