Банке све теже продају паре

Наше банке мучи један чудноват проблем. Имају вишкове пара, али, тврде, немају коме да их кроз кредите продају. Наруку им не иде чак ни осетан пад камата по којима долазе до пара за позајмљивање. Оне, истина, не само због све ниже референтне каматне стопе НБС, полако појевтињују своју понуду, али не толико да би цена задуживања била по европским мерилима, па тражња за кредитима већ годинама тапка у месту.

Пре неколико дана Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке, изјавила је да банке почев од маја 2015. код НБС стално држе око 100 милијарди динара у репо операцијама. Купујући хартије од вредности банке пласирају вишкове ликвидних средстава. Зарада није тако велика као донедавно, када је референтна каматна стопа НБС била двоцифрена, али је више него сигурна. Колико су то велике паре гувернерка илуструје податком да су у 2014. банке за шест месеци пласирале 136 милијарди динара. Подаци централне банке показују да је тада, по основу 27.888 кредитних партија у привреду ушло 131 милијарда динара нових зајмова, док је 4,9 милијарди динара ишло за рефинансирање.

У том тренутку тржишна камата на кредите привреди у динарима била је 10 одсто, а уз субвенције државе – упола нижа. Сада је та камата за привреду још нижа – 7,5 одсто. При томе пун ефекат смањења референтне каматне стопе и смањења стопе издвајања за обавезне резерве тек треба да се одрази на цену кредита. Због свега тога гувернерка каже да не може да прихвати аргументе банака да не постоји тражња за кредитима и да немају коме да пласирају зајмове. Како је тражње кредита било, пита, када је иза њих са субвенцијама стајала држава?

Шта тим поводом кажу банкари?

Соња Миладиновски, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке каже да се у 2015. види извесни раст кредитне тражње и благо убрзање привредног опоравка, што се показује и кроз очекивани, мада скромни, раст БДП-а те године у односу на претходну. Прогнозе за раст ове 2016. су оптимистичније.

– У комбинацији са постојећом високом ликвидношћу у финансијском сектору и мерама централне банке, кроз призму смањења референтне каматне стопе и процента издвајања обавезне резерве, реално је очекивати да ће се ове године увећати тржиште кредита, како у сектору становништва, тако и привреде. Наравно, када говоримо о привреди, још увек ће се осећати системско бреме кредита с проблемом у отплати и доминација рефинансирајућих кредитних захтева за обртна средства у односу на инвестиционе кредите. Ипак, очекује се да ће са замајцем привредног опоравка и инвестициони кредити почети да расту, каже Миладиновска.

Драгован Милићевић, економски аналитичар, каже да није тачна аргументација да не постоји тражња за кредитима, јер привреда дефинитивно нема сопствени нето обртни фонд и наркомански је зависна од банкарских кредита. С друге стране, подаци завршних рачуна привреде за прошлу годину казују да су компаније далеко лошије пословале управо због финансијских расхода. Нето кредити привреди такође су у стагнацији или паду и у њима предњаче зајмови за обртна средства. Инвестициони кредити су такође у стагнацији.

– Укупан приход привреде у 2014. само је 2,4 одсто већи него 2013, а када се искључи ефекат инфлације практично и да га нема. У исто време расходи финансирања порасли су за 51,3 одсто у односу на претходну годину (са 336 на 508 милијарди динара или 4,3 милијарде евра.) Банке имају и превише пара, преликвидне су. На жиро рачунима имале су више од 164 милијарде динара на крају септембра месеца, оцењује овај стручњак.

Дефинитивни раст лоших зајмова главни је фактор суздржаности банака да у већем обиму пласирају средства. Удео проблематичних зајмова привреде повећаваће се у наредном периоду, јер ни у 2015. нема помака у погледу значајнијег раста пословних прихода.

Пласмани упривреду неће се осетније мењати, јер је њен кредитни потенцијал сваким даном све мањи. Држава ће и даље бити примамљивија и сигурнија као пословни партнер пошто су њене обвезнице у погледу сигурности супериорније у односу на класичне комерцијалне кредите привреди. Вероватно је да ће вишак ликвидности и смањење обавезне резерве допринети јачању кредитног обима код банака, али он неће значајније завршити у пласманима привреди, сматра Милићевић.