Неколико корака до гашења Танјуга

Новинска агенција Танјуг, упркос одлуци владе из новембра прошле године о њеном гашењу, још није избрисана из Регистра привредних друштава и свакодневно емитује вести. Директорка те медијске куће Бранка Ђукић је, у изјави коју је дала Удружењу новинара Србије (УНС), објаснила да спровођењу поменуте одлуке претходи низ корака.

– Спровођење одлуке владе од 5. новембра не подразумева само исплату зарада, отпремнина и других примања, као и других обавеза, нити само то претходи брисању из Регистра привредних субјеката. Примера ради, Танјуг, поред осталог, мора да обави попис имовине, обавеза и потраживања на дан 31. 12. 2015, као и да сачини финансијске извештаје о пословању у 2015. године – рекла је Бранка Ђукић за УНС.

Она је додала и да је „не чуди” интересовање других, пре свега конкурентских медија за брисање Танјуга из регистра АПР-а, али да би УНС, „по природи ствари” требало да се залаже за опстанак медија, а не за њихово брисање.

Премијер Александар Вучић и министар за рад Александар Вулин више пута су изјављивали како верују да ће се наћи инвеститор за Танјуг. Бранка Ђукић каже да питање о новом власнику „не спада у делокруг њених овлашћења”.

Иако се Танјуг великим делом финансирао из буџета, Ђукићева је објаснила да ова новинска агенција сада опстаје продавањем својих услуга.

– За разлику од великог броја јавних предузећа, Танјуг је последњих шест година пословао позитивно, с профитом, чији је део уплаћивао у буџет, у складу са законом. Током тих шест година све обавезе, према запосленима, држави и добављачима, исплаћиване су редовно, из месеца у месец. У тренутку гашења Танјуг није имао ни динар дуга, нити обавезе по основу кредита. Како вам је, верујем, познато да су медији у Србији углавном у финансијским проблемима, они своје обавезе према Танјугу нису у целости на време измиривали, те средства и сада уплаћују на рачун Агенције. Агенцији су такође, у складу са законом, обезбеђена недостајућа средства потребна за решавање правних последица престанка јавног предузећа – истакла је УНС-ова саговорница.

После одлуке владе, директорка Бранка Ђукић је одлучила да задржи део од 188 запослених. Они који су тада обавештени да дођу по отпремнине никада нису добили одговоре на питања по којим критеријумима је обављена селекција.

Како је „Политика” већ писала, ова медијска кућа, која није успела да пронађе новог власника ни у другом кругу приватизације, престала је правно да постоји 31. октобра када је рок за приватизацију медија истекао и истовремено престао да важи и Закон о Танјугу. На тај начин запослени су остали ускраћени за право да бесплатним преносом акција постану власници свог медија, иако је ту могућност предвидео Закон о јавном информисању. Како је наш лист незванично сазнао, део танјуговаца требало је да настави да ради у оквиру телевизије Пинк, али се од те идеје одустало.