На чистини дивљег тржишта

Колегијум Министарства културе Републике Србије објавио је недавно саопштење у коме се каже да је, упркос наслеђеним и неизмиреним обавезама, пронађена могућност да се за овогодишњи откуп књига, објављених у 2006, обезбеди 90 милиона динара. У име Министарства културе откупом ће се бавити Народна библиотека Србије која ће дати логистичку и организациону помоћ, али ће - што је још важније - и предложити нови модел откупа. За потребе локалних и матичних библиотека биће откупљивана дела која имају изузетан значај за нашу културу, која ће, самим тим, побољшати и унапредити библиотечке фондове.

Према предложеном моделу, биће примењивана двостепена селекција, што значи да ће стручна комисија Министарства културе прво изабрати најквалитетнија дела из различитих литерарних и научних области, после тога ће библиотеке широм Србије са тако утврђеног списка бирати одређене наслове.

Управник Народне библиотеке Сретен Угричић, дао је ближе објашњење овако конципираног модела. Његова суштина је у томе да се књиге откупљују "за" библиотеке а не "од" издавача: "У досадашњим разговорима откуп је увек посматран као помоћ издавачима а не библиотекарима.

Због тога је смисао овог другог степена селекције да се откуп што више приближи потребама самих библиотека и читалаца". Сретен Угричић је досадашњи модел откупа оценио као централизован, при чему библиотеке нису имале утицаја на одабир који је у складу с локалним потребама. Судећи према речима управника Народне библиотеке, нови модел би представљао прекретницу у формирању доследне културне политике у овој области.

Meђутим, није јасно на основу којих и чијих анализа је Министарство културе усвојило модел који ће примењивати Народна библиотека, а чија је суштина садржана у тврдњи њеног управника да се књиге откупљују за библиотеке а не од издавача, будући да откуп не треба ни да буде помоћ издавачима већ израз потреба самих библиотека и читалаца.

У складу с овим образложењем, постављамо питање: шта ће нама уопште издавачи ако су они апсолутно искључени из стварања, верификације и спровођења модела откупа књига за библиотеке.

Издавачи у Србији и сада функционишу без икакве помоћи државе и остављени су на чистини дивљег тржишта и огољене комерцијализације. Сад им се одузима могућност да и та нередовна и мала средства која су добијали откупом књига послуже као подршка државе издавачкој делатности.

Зато овако постављен модел, у ствари, само афирмише нови монопол који се сада заогрће великом бригом за локалне библиотеке и потребе читалачке публике. Деловање кланова и културњачких котерија је већ нормална појава у нашој култури - зашто би то било другачије кад је у питању нови модел откупа књига.

Ради се о реалној и егзактној финансијској моћи која се сада налази ван контроле и утицаја јавне сфере у културној политици. Када се сагледа садашње стање у нашем издаваштву не може нас изненадити чињеница да је читалачка публика, која треба да има иначе једну од одлучујућих улога при избору наслова у откупу књига, у великој већини окренута пре свега комерцијалним издањима и засута најездом светских хитова који се добро продају и код нас.

Искључивање издавача из процеса откупа књига за библиотеке само је израз својеврсне културњачке демагогије иза које се крије тобожња велика брига за потребе читалачке популације у библиотекама. Ко чини већину те читалачке публике у нашим библиотекама? То су, највећим делом, ученици основних и ређе средњих школа, мали број студената и осиромашени пензионери који свакако не могу креирати квалитетну набавну политику јер ће посао откупа бити сведен на набавку школске лектире, најтраженијих комерцијалних хитова и књига које су тренутно у тренду.

То је наше реално стање, и њега ће тешко променити и најквалитетнији библиотекари. Зато је позивање управника Народне библиотеке на приближавање потребама локалних библиотека и читалаца својеврсна опсена. Иза овако постављеног модела откупа књига крије се у ствари могућност стварања монопола једне, ма колико значајне, установе културе а искључују се из тог процеса пре свега издавачи и многа друга удружења, културне асоцијације и струковне организације.

Уместо да нови стварно децентрализовани модел откупа књига буде што шире и мрежно постављен, он је редукован само на активност и логистику једне културне установе и њен модел откупа.

Публициста