Na čistini divljeg tržišta

Kolegijum Ministarstva kulture Republike Srbije objavio je nedavno saopštenje u kome se kaže da je, uprkos nasleđenim i neizmirenim obavezama, pronađena mogućnost da se za ovogodišnji otkup knjiga, objavljenih u 2006, obezbedi 90 miliona dinara. U ime Ministarstva kulture otkupom će se baviti Narodna biblioteka Srbije koja će dati logističku i organizacionu pomoć, ali će - što je još važnije - i predložiti novi model otkupa. Za potrebe lokalnih i matičnih biblioteka biće otkupljivana dela koja imaju izuzetan značaj za našu kulturu, koja će, samim tim, poboljšati i unaprediti bibliotečke fondove.

Prema predloženom modelu, biće primenjivana dvostepena selekcija, što znači da će stručna komisija Ministarstva kulture prvo izabrati najkvalitetnija dela iz različitih literarnih i naučnih oblasti, posle toga će biblioteke širom Srbije sa tako utvrđenog spiska birati određene naslove.

Upravnik Narodne biblioteke Sreten Ugričić, dao je bliže objašnjenje ovako koncipiranog modela. Njegova suština je u tome da se knjige otkupljuju "za" biblioteke a ne "od" izdavača: "U dosadašnjim razgovorima otkup je uvek posmatran kao pomoć izdavačima a ne bibliotekarima.

Zbog toga je smisao ovog drugog stepena selekcije da se otkup što više približi potrebama samih biblioteka i čitalaca". Sreten Ugričić je dosadašnji model otkupa ocenio kao centralizovan, pri čemu biblioteke nisu imale uticaja na odabir koji je u skladu s lokalnim potrebama. Sudeći prema rečima upravnika Narodne biblioteke, novi model bi predstavljao prekretnicu u formiranju dosledne kulturne politike u ovoj oblasti.

Međutim, nije jasno na osnovu kojih i čijih analiza je Ministarstvo kulture usvojilo model koji će primenjivati Narodna biblioteka, a čija je suština sadržana u tvrdnji njenog upravnika da se knjige otkupljuju za biblioteke a ne od izdavača, budući da otkup ne treba ni da bude pomoć izdavačima već izraz potreba samih biblioteka i čitalaca.

U skladu s ovim obrazloženjem, postavljamo pitanje: šta će nama uopšte izdavači ako su oni apsolutno isključeni iz stvaranja, verifikacije i sprovođenja modela otkupa knjiga za biblioteke.

Izdavači u Srbiji i sada funkcionišu bez ikakve pomoći države i ostavljeni su na čistini divljeg tržišta i ogoljene komercijalizacije. Sad im se oduzima mogućnost da i ta neredovna i mala sredstva koja su dobijali otkupom knjiga posluže kao podrška države izdavačkoj delatnosti.

Zato ovako postavljen model, u stvari, samo afirmiše novi monopol koji se sada zaogrće velikom brigom za lokalne biblioteke i potrebe čitalačke publike. Delovanje klanova i kulturnjačkih koterija je već normalna pojava u našoj kulturi - zašto bi to bilo drugačije kad je u pitanju novi model otkupa knjiga.

Radi se o realnoj i egzaktnoj finansijskoj moći koja se sada nalazi van kontrole i uticaja javne sfere u kulturnoj politici. Kada se sagleda sadašnje stanje u našem izdavaštvu ne može nas iznenaditi činjenica da je čitalačka publika, koja treba da ima inače jednu od odlučujućih uloga pri izboru naslova u otkupu knjiga, u velikoj većini okrenuta pre svega komercijalnim izdanjima i zasuta najezdom svetskih hitova koji se dobro prodaju i kod nas.

Isključivanje izdavača iz procesa otkupa knjiga za biblioteke samo je izraz svojevrsne kulturnjačke demagogije iza koje se krije tobožnja velika briga za potrebe čitalačke populacije u bibliotekama. Ko čini većinu te čitalačke publike u našim bibliotekama? To su, najvećim delom, učenici osnovnih i ređe srednjih škola, mali broj studenata i osiromašeni penzioneri koji svakako ne mogu kreirati kvalitetnu nabavnu politiku jer će posao otkupa biti sveden na nabavku školske lektire, najtraženijih komercijalnih hitova i knjiga koje su trenutno u trendu.

To je naše realno stanje, i njega će teško promeniti i najkvalitetniji bibliotekari. Zato je pozivanje upravnika Narodne biblioteke na približavanje potrebama lokalnih biblioteka i čitalaca svojevrsna opsena. Iza ovako postavljenog modela otkupa knjiga krije se u stvari mogućnost stvaranja monopola jedne, ma koliko značajne, ustanove kulture a isključuju se iz tog procesa pre svega izdavači i mnoga druga udruženja, kulturne asocijacije i strukovne organizacije.

Umesto da novi stvarno decentralizovani model otkupa knjiga bude što šire i mrežno postavljen, on je redukovan samo na aktivnost i logistiku jedne kulturne ustanove i njen model otkupa.

Publicista