Косово и европске вредности

Да ли је уважени читалац гледао на телевизији пре нешто више од десет дана посету француског председника Николе Саркозија једној школи, када је рекао да ће на мапи Европе, која је била на зиду учионице, бити додата још једна држава – Косово. Те речи председника кога је изабрала већина француских грађана неизбежно су нас подсетилe на давна времена када су владари Европе и света, без демократских избора, по својој вољи кројили границе држава. Да ли и та политичка прошлост и ова данашња стварност припадају европским вредностима? Шта да кажемо о консензусу осамнаест влада европских држава да бомбардују Србију 1999. без икаквог правног основа? Да ли је и то била европска вредност? Подршка европских влада гетоизацији и демонизацији једног народа, такође припада европским вредностима. Да,и то су вредности данашње Европе, зато што владе, велики део медија, јавности и интелектуалаца подржава и цени то што говори и чини ЕУ.

О европским вредностима мора дасе мисли из властитог искуства. Не постоје суштинске вредности Европе које треба само преузети. Европа је конкретноисторијска ситуација. Та ситуација Европе може бити добра или рђава у зависности од оних који о њој мисле и који је практично уређују. А многобројне и често искључујуће вредности Европе имале су у својим границама заљубљенике и подржаваоце, али и критичаре и противнике.

У делу српске медијске јавности, невладиних организација и у једној политичкој групацији у парламенту, дежурни слоган гласи „Србији су потребне европске вредности”. Када се тако формулише однос према вредностима, онда то делује заводљиво. Поготову кад се под овим вишезначним појмом подразумевају само материјалистички стилови живота. „Бољи живот”, насликан великим становима, аутомобилима, раскошним забавама, или живот у знаку хедонизма и егоизма, свакако је примамљив скуп вредности за оне који су у материјалној оскудици, а нарочито за оне који су разним блокадама били спречени да економски напредују.

Наравно, појединци и народи се не руководе само материјалним вредностима. На њихове животне и историјске путање снажно утичу и друштвене, политичке, моралне, културне и уметничке вредности. Када и ове вредности укључимо у дискусију о српској европеизацији, онда морамо поставити питање: како да разумемо приближавање Европи и њеним вредностима када се у једном њиховом кругу, оном политичком, директно оправдава разарање историјски грађеног државног идентитета српског народа? Могу ли се спојити српске тежње ка материјалним вредностима ЕУ и њена политика противправног прекрајања граница и отимања територија?

Ово питање дубоко погађа друштвени и политички живот Републике Србије. Данас, а тако ће бити и у будућности. С једне стране, покрет за усвајање европских вредности увек ће се суочавати с чињеницом да је у том циљу садржан и онај део вредности који сакати српско идентитетско и државно биће. Сви ,,еврореформисти” у Србији мораће или да свесно камуфлирају оно што је било и јесте непријатељско у ЕУ према Србији или да буду адвокати Европе без обзира шта она нама чини. Такав пут према ЕУ и њеним вредностима имаће подршку у малим социопрофесионалним групама. На њих ће се ослањати она политика која од плурализма вредносних опредељења прави безалтернативну идеолошку конструкцију.

С друге стране, покрет за усвајање европских вредности у Србији имаће отворених противника због двадесет година мучења Србије и завршног удараца од 17. фебруара 2008. Тешко је предвидети интензитет и обим тог отпора, али сигурно је да ће дуго да траје. Чињеница да европске државе одузимају део њене државне територије (Косово), биће повод да се европске вредности доведу у питање. Није природно да хвалите онога ко вас делимично или потпуно уништава.

И није добра политика усвајања европских вредности жмурећи над оним правним и војним насиљем које вам одузима део државне територије. Она постаје инструмент иностраних центара моћи. Начин да се тако нешто избегне свакако је изградња критичког односа према апсолутизацији европских вредности.

социолог, научни саветни