Подолско говече штити Палић

Суботица – На саму обалу језера Палић, у делу познатом као Мало појило, насељени су нови станари. Шест примерака подолског говечета, пет крава и један бик овамо су доведени средином децембра, као део код нас јединственог подухвата активне заштите околине језера уз помоћ ове код нас угрожене животињске врсте.

Њихов једини „задатак” биће да пасу, и то трску која се из језера, где је добродошла, проширила на влажне ливаде уз Палић, и агресивно осваја површине. Ова трска је лошег квалитета и нема употребну вредност, а тешко се уклања.

– Сваке године косимо трску, а пошто је реч о тешко приступачном влажном терену, то је углавном могуће само ручном косом. Нисмо постигли значајнији ефекат иако смо за одржавање трошили и до 450.000 динара годишње. Онда смо пронашли да се у Мађарској и Аустрији овакви терени одржавају уз помоћ великих преживара, и то има и своје еколошко оправдање – објашњава нам Ференц Мартон, директор предузећа „Палић Лудаш”, које се стара о језеру и приобаљу.

Подолска говеда су, наводи Мартон, узета у закуп за симболичан износ, и већ до пролећа би требало да се види њихов учинак на 4,5 хектара мочварног, влажног земљишта које је сада обрасло трском. Процењује се да једно говече може да „одржава” око 1,5 хектара терена, при чему је исхрана зеленом, младом трском за њих посластица.

За овакав вид очувања биолошке разноврсности Палића и окружења, Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине издвојио је 400.000 динара. Од тог новца ограђена је мочварна ливада на којој се налази подолско говече, уведен је „електрични пастир” и подигнут је дрвени заклон где ова крупна рогата говеда могу да се склоне пре свега од ветра.

– Овај подухват има вишеструко еколошко оправдање. Ми на овај начин чувамо и генетски вредне животиње, које су више стотина година насељавале овај простор. Оне су потпуно прилагођене овдашњој клими и грубим условима држања на отвореним пашњацима. У време озбиљних климатских промена, то је и генетски ресурс који ће нам можда у будућности бити потребан – каже Мартон.

Према подацима Центра за очување аутохтоних раса, у Србији има око 500 подолских говеда, а Герен Мартон каже да се процењује да их је у Војводини око 250.

Када на терену Малог појила уклоне трску, план је да подолска говеда буду пресељена на друге локације уз Палић. Подручје које „одржавају” део је заштитног појаса које се формира уз језерску обалу, како би се између воденог огледала и околног пољопривредног земљишта формирала тампон зона и спречила спирање вештачког ђубрива и хемикалија у језеро.

------------------------------------------------

Мало млека, укусно месо

Подолско говече води директно порекло до европског дивљег говечета – тура, и некада је било присутно на целом простору од руских степа до северног Јадрана, пре свега због своје велике издржљивости као радна марва. Интензивни развој пољопривреде, ширење ораница и увођење механизације готово их је потпуно потиснуло.

Литература их описује као крупна говеда, са роговима у облику лире који могу да досегну и метар у дужину и са распоном и до 1,5 метара. Слабо дају млека, али они који су окусили, тврде да је месо изузетног квалитета и, наравно, органско јер ове животиње не захтевају готово никакву ветеринарску негу.