Играчи из гнезда Вилијама Форсајта

Никада нисам био у Београду и са нестрпљењем очекујем да упознам људе и прошетам градом. Импресиониран сам квалитетом и интензитетом Београдског фестивала игре. Компанија Дрезден Франкфурт донеће вам нову поставку „Примарне трилогије”, испуњену виртуозном игром. Ово дело посматрам као путовање кроз кореографско-архитектонску композицију, свемир саздан од невероватних звезда. А те звезде су моји играчи, каже Јакопо Годани, италијански кореограф и од ове сезоне нови уметнички директор некадашње трупе Вилијама Форсајта, сада познате као Компанија Дрезден Франкфурт. Ова трупа први пут гостује у нашој престоници на 13. Београдском фестивалу игре у пролеће, а представу „Примарна трилогија” Јакопо Годани потписује као кореограф, сценограф, костимограф и дизајнер светла. Комад је нов, премијеру је доживео у Франкфурту 2015.

Поред балетског образовања стеченог у Италији Годани се усавршавао у међународном центру за игру Мориса Бежара у Бриселу, где је од 1990. године основао сопствену компанију и започео кореографску каријеру. До 2000. је био први солиста у Балету Франкфурт под вођством Вилијама Форсајта, и истовремено сарађивао са њим у стварању многих представа. Радио је за велики број светских компанија. О томе шта позиција првог човека Компаније Дрезден Франкфурт доноси у његовом професионалном животу Годани за „Политику” каже:

– Одговорност коју сам преузео почетком лета као уметнички директор феноменалне компаније Вилијама Форсајта је велика, јер публика, критика, институције и донатори који нам помажу имају велика очекивања. Пре два месеца је због новог начина финансирања и организације трупа променила свој назив. Поклонио сам сву своју енергију и време овој невероватној авантури, и захвалан сам претходном уметничком директору и колеги на подршци. Моја визија је у сталном креирању нових наслова, јер данашњој публици морате нудити квалитетне и различите комаде. Као кореограф желим да представљам дела за велике сцене у којима се заиста игра. Тражим од играча да буду одлични техничари, интелигентни, искусни и образовани људи. Ако на то додате и уметнички сензибилитет, онда не смете да погрешите.

У Балету Франкфурт, под вођством Вилијама Форсајта сте били први солиста и сарађивали са њим на новим кореографијама. Како памтите тај период, а како личност Форсајта?

У нашем свету постоје кругови. Неки кореографи који су утицали на своје играче, па су онда ти играчи добијали слободу креирања и постајали кореографи неким новим играчима... Из гнезда Вилијама Форсајта полетело је неколико кореографа који данас успешно стварају. И они су само још једна у низу потврда великог мајсторства и добре енергије којом нас је Вили заразио. Био сам девет година главни солиста његове трупе, а онда сам почео да асистирам у поставкама његових дела, али и да се сам бавим кореографским послом. То је невероватно искуство. Своје видике изоштрио сам и током школовања, јер сам учио од Мориса Бежара. Све то једнога дана постане усвојена лествица естетике и квалитета, испод које не желите да истражујете.

Поставили сте кореографије у познатим балетским кућама као што су миланска Скала или Краљевски балет у Лондону. Колико вам је значила сарадња са другим театрима?

Рад са великим компанијама је дивно искуство, са одличним играчима уз најбоље услове. Једино што морате да обезбедите и што се од вас очекује је успех продукције. Ова врста уметности се мора увек изнова доказивати и оправдавати. Када сликар направи неко дело, оно остаје успешно заувек. Чак и онда када сликара више нема. Такође, сликар увек може да у осами свог атељеа поцепа онај рад са којим није задовољан, без могућности да о њему неко суди. Међутим, позориште је жива и отворена ствар. Као аутор који слика на сцени морате увек бити другачији, занимљиви и савршени, како бисте себи обезбедили пропусницу за наредни ангажман. Успех мора бити константна категорија, а данашње време је сурово и конкуренција је огромна.

Да ли у овом периоду радите на новој кореографији, где проналазите инспирацију и каква вас гостовања очекују?

Играчи су моја инспирација. Пажња ми је усмерена на начин на који играч користи своју интелигенцију како би покренуо тело. У наредном периоду очекује ме рад на новом комаду, али и гостовања са „Примарном трилогијом”. Иначе циљ моје компаније јесте стварање квалитетног репертоара, нове публике и анимирање спонзора. Није лако, јер заправо нема времена за предах.