Бугарски уместо Јужног тока

Борко Борисов, бугарски премијер, наставља ових дана да изненађује европску јавност. Још се нису стишале страсти од његове прошлонедељне изјаве „да ће Русија у наредних седам дана обновити гасовод ’Јужни ток’”, што је руска страна одмах демантовала, први човек бугарске владе јуче изјављује да је „’Јужни ток’ историја и да ће га заменити центар за дистрибуцију гаса ’Балкан’ или ’Бугарски ток’”.

Разлика је у томе што ће „Балкан” бити 100 одсто у власништву ове државе.

– Говорим о „Бугарском току”. Не о 50:50 пројекту с руском компанијом, већ о 100 одсто бугарском власништву над цевима. Ако руска страна пристане да продаје свој гас на бугарској граници, биће добродошла, а Бугарска ће поштовати одредбе трећег енергетског пакета и неће бити санкција Европске комисије – категоричан је био Борисов, а преноси портал „Еурактив”.

Одговарајући на питање посланика о судбини „Јужног тока”, гасовода којим је испод Црног мора руски гас требало да стигне до Бугарске и преко Србије, Мађарске и Словеније, до Италије и Аустрије, Борисов је приоритет дао чворишту „Балкан” у близини црноморске луке Варне.

То чвориште снабдевало би се гасом из Русије кроз две цеви испод мора капацитета 20 милијарди кубних метара гаса годишње, као и гасом из Азербејџана и са локалних налазишта у Бугарској и Румунији.

Како ствари стоје, Србија у целој овој причи може да остане само загледана у своје једино подземно складиште гаса „Банатски Двор које би ускоро требало да се прошири с 350 милиона на милијарду кубика гаса годишње. Другу алтернативу довођења гаса наша земља за сада нема.

Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије, каже да му овакве изјаве Борисова више личе на пуштање пробних балона, него да постоје реалне шансе за реализацију овог пројекта. Бугарска је као и остатак Европе свесна да гаса после 2018. године неће бити уколико Русија дефинитивно заврне вентил Украјини.

– Остаје нејасно како то Бугарска мисли да буде 100 одсто власник гасовода. За тај посао је потребно много пара, али и дебеле гаранције да ће у сваком часу бити довољно гаса за земље које би овим правцем преузимале гас. Зна се да Бугарска у великој мери зависи од увоза руског гаса. С друге стране, све ово може да има смисла ако би „Гаспром” изградио гасовод до Бугарске, заобилазећи Украјину, где би било гасно чвориште и где би се гас преузимао. Којим гасоводом ће после тога купци транспортовати гас, друго је питање – каже он.
Аналитичари српског енергетског портала „Сенергес” за наш лист кажу да последње изјава премијера Бугарске значе „битку за простор, који је тренутно упражњен”. Из Кремља је пре три дана поручено да „Јужни ток” не постоји, а да је „Турски ток” избрисан из агенде. Када се заврши расподела колача званог право на извоз руског гаса, што ће одредити и судбину „Гаспрома”, изнова ће се нудити и усвајати решења за довод гаса у Европу.

У међувремену се, по свој прилици, неће градити гасоводи, нити ће се дисквалификовати транзит кроз Украјину, поручују из „Сенергеса”.

Упитани како ће се обезбедити гас за Србију у оваквим околностима, исти извор каже да му није јасно зашто сви занемарују став Русије, па директно и председника Путина, који је крајем децембра поновио да „нема разлога да се прекида транспорт гаса преко Украјине”.

Интересантно је да домаћи познаваоци енергетских прилика не искључују могућност ни да иза изјава Борисова стоји још једна политичка понуда Запада – оживљавање „Јужног тока” у замену за свргавање Асада. На крају крајева, и „Јужни” и „Турски ток” пропали су због политичких, а не због економских разлога.

Бугарски лист „Дневник” пише да је мало вероватно да ће се Русија упусти у пројекат довођења гаса до Бугарске, с обзиром на то да је дошло до великог пада цена енергената, али и тражње гаса у Европи.

Верује се да је Русија много више заинтересована за завршетак „Северног тока 2”, који гради с Немцима, а чему се посебно крајем прошле године на самиту ЕУ успротивио италијански премијер Матео Ренци, критикујући Немачку да води политику двоструких аршина.

С једне стране пооштрава санкције Русији, а с друге с њом гради гасовод. Због тога је Ренци покушао да оживи „Јужни ток”, у чијој је изградњи Италија требало да учествује.