Чачанске јабуке за Сибирце

Чачак – Из складишта Ивана Јовановића (56) током два протекла дана утоварено је 12 шлепера јабука ајдаред и грени смит, који су упућени купцима у Русији. Он је један од најпознатијих воћара у чачанском крају јер у Атеничком пољу, недалеко од града, има јабучњак од 11 хектара и 17.000 стабала, а возач камиона спремљеног за далек пут јуче тачно у подне није знао где ће се зауставити ради истовара.

– У току вожње добићу упутство да ли да идем у Москву, Јекатеринбург или још даље у Сибир – каже нам шофер, додајући да је по држављанству Белорус.

На гајбице, са просечно 14 килограма плодова, залепљене су налепнице да је извозник „Меџик фрутс ленд“ из Београда, а увозник привредно друштво „Тандер“ из Краснодара. Како изгледа овај посао, кад се ради озбиљно и одговорно и кад се купац и продавац међусобно поштују? То нам је објаснио Дарко Топаловић (51) и сам велики воћар, са 13 хектара засада у Миоковцима код Чачка, који све што произведе или откупи од других извози на Кавказ или иза Урала. Он је, истовремено, дилер „Меџика“ на терену, у овом делу Србије, и у стотину протеклих дана одабрао је јабуке за руско тржиште, утоварио и отпремио 35 шлепера по 20 тона.

– Основно је да проценим квалитет јабука које нам наши произвођачи нуде, јер радимо само са врхунском робом и чистим плодовима, без оштећења или пецки. Искуство ми је неопходно јер, кад уђем у складиште, одмах морам да оценим да ли бар 70 одсто плодова може да припадне првој класи. То је главни услов да бих уопште прихватио робу за извоз. Код Јовановића сам, рецимо, дошао са својом екипом од 25 људи и није ми свеједно да ли ће пребирање плодова, које је обавезно, да ме кошта два, три или чак шест динара по килограму – каже за „Политику“ Дарко Топаловић, иначе наш дугогодишњи читалац.

Прва класа захтева, и ту се два увозничка друштва из Русије разликују, да пречник плодова буде најмање 65, односно 70 милиметара. Али и плодови друге класе, иако нешто ситнији, такође морају да буду беспрекорно чисти.– Многи такозвани извозници српског воћа и мешетари, било их је на хиљаде, потонули су и сад су остали само прави. То ми одговара, пошто волим да тргујем само робом и парама, не обећањима. За оно што смо данас утоварили код Јовановића и упутили ка Русији, овог часа шаљемо документацију „Меџику“ у Београд, електронском поштом, и исте вечери новац ће бити уплаћен на рачун. До последњег дана децембра утоварио сам за Русију 35 камиона, и те вечери нити сам ја коме дуговао новац, нити ко мени. Исто је и са мојим радницима: ниједне вечери нису отишли кући без исплаћене наднице.

Извозећи све традиционално воће, од трешања, јагода и кајсија до шљива и јабука, и Топаловић је 2013. године имао пех који га је коштао 40.000 евра. – Испоручио сам купцу 20 шлепера и све је платио у минут, али следећа два није и више га никад нисам видео – каже.

А домаћин Јовановић описује како у овом послу пролази воћар:

– Екстра квалитет ми плаћа 55 динара, остало од 30 до 50 по килограму, и увек добро сарађујем са Топаловићем.

Јовановић сликовито вели да је у воћњаку „откако се родио“.

– Сви смо посвећени овој делатности, и ја и супруга и ћерке. Четири петине дрвета је сорта ајдаред, прошлогодишњи род је 40 вагона али памтим и боље. Због јаког сунца било је много падалица, чак 12 вагона. Проблема, уосталом, увек има и биће их. Рецимо, не ваљају средства за заштиту воћа, ни она која увозе ни она која праве наше фабрике. Али, морам да будем задовољан што сам својим јабукама напунио 12 шлепера за Москву и Сибир – казао је Јовановић за наш лист.