Последње искушење Барака Обаме

Да се сви више интересују за следећег председника него за актуелног, морао је да призна и Барак Обама када је у говору о стању нације казао да ће бити кратак јер зна да многи у публици журе да се врате у Ајову (где се одржавају први страначки избори за новог шефа Беле куће).

Обами је остало годину дана на функцији. Американци у новембру бирају новог председника. Када је у уторак одржао говор, било је то последњи пут, макар када је реч о редовном годишњем обраћању нацији. Била је то и добра прилика да се подсетимо на хвале вредну заоставштину 44. председника као и на море неиспуњених обећања у којем један талас мора да посебно јако удара у Обамину савест.

ЈИН И ЈАНГ АФРОАМЕРИЧКОГ ПРЕДСЕДНИКА: Сигурно је да је харизматични Обама многе разочарао када, супротно изборним обећањима, није стао на пут страним војним интервенцијама већ је слао бомбардере у Либију и Сирију. У грехове му се убраја и што није повукао трупе из Авганистана и што је у Ирак поново послао неколико хиљада војника након што је претходно далеко већи број њих вратио кући, прогласивши крај рата и окупације Ирака 2011.

Слао је дронове од Сомалије до Пакистана, где су без судског налога и на страној територији убијани људи за које је Вашингтон тврдио да су терористи. Настрадало је хиљаде цивила који су се у погрешно време затекли на погрешном месту. Обамина влада је прогонила већи број узбуњивача, укључујући Едварда Сноудена и Челси Менинг, него све претходно администрације заједно. НСА је под његовим надзором шпијунирала пола света, укључујући Ангелу Меркел.

ПРЕСТАНАК ЛЕЧЕЊА КУБЕ И ХОМОСЕКСУАЛАЦА: И поред свега, Обама је урадио добар део онога због чега је изабран. Одустао је од велике акције и напада на Сирију (мада је у борбу против Исламске државе послао бомбардере и један мали број војника) и није исхитрено реаговао у Украјини, мада су га многи хушкали. Нормализовао је односе са Кубом, што значи да је Америка коначно престала да економски исцрпљује Хавану из идеолошких разлога. Са Иранцима је постигао споразум о нуклеарном програму и тако избегао рат за који су навијали републиканци и Бенјамин Нетанијаху.

Од сигурне депортације спасао је око пет милиона илегалних имиграната, дозволивши им да остану да живе и раде у САД. Осудио је присилно „лечење” хомосексуалаца и наредио да се са том праксом одмах престане. Увео је скоро па универзално здравствено осигурање од којег није хтео да одустане чак ни када му је конзервативна већина на Капитол хилу ускраћивала средства за рад савезне владе. Истополни бракови су за његовог вакта озакоњени у целој земљи. Наложио је да емисија штетних гасова из америчких електрана мора да се смањи за четвртину до 2030. и један је од најзаслужнијих за постизање климатског споразума у Паризу. Није успео да забрани слободну продају оружја цивилима, али је ипак донео уредбу која захтева од трговаца да проверавају да ли њихови потенцијални купци имају досије као криминалци, насилници и ментално поремећене особе. С обзиром на јачину лобија индустрије наоружања, и то је значајан корак.

САМ ПРОТИВ СВИХ: Последње велико искушење Барака Обаме јесте Гвантанамо. Затварање казамата на Куби било је једно од његових главних обећања. Против њега су републиканци, па и демократе на Капитолу, а испоставило се и готово сви његови министри одбране. Обамин аргумент је да је казнионица на Куби –  где многи заробљеници годинама чаме а да нису видели судију ни чули за шта су оптужени – расадник будућих терориста. Бушово мучилиште за осумњичене за тероризам погазило је све америчке вредности и изметнуло се у изговор исламиста за крваве пирове.

Иако конзервативна законодавна већина тврди да су заточеници исувише опасни да би били послати у САД

или кућама, Обама мора да у овој години пронађе начин да затвори Гитмо. Оне који су ослобођени кривице треба да пусти, а осуђенике и оне који су под судском истрагом треба да пребаци у америчке затворе и суди им по правном систему САД. Републиканци ће га саплитати, као што већ и јесу када су донели буџет у којем за ову годину није предвиђен трошак за трансферe. Председник је наложио сарадницима да ипак пронађу начин и средства за пребацивање хапшеника, док је његов шеф кабинета пре неколико дана обећао да ће „Обама затворити Гвантанамо пре него што оде с власти”, са конгресменима или без њих.

Ако не Обама, ко онда? Да неће можда републикански кандидат Марко Рубио, који је у четвртак увече изјавио да ће, ако победи, поново почети да шаље осумњичене на Кубу? „Ако иког ухватимо живог, добиће карту за Гвантамо у једном смеру”, обећа сенатор.

Обама мора да делује јер је опстанак Гитма приоритет многих конзервативних кандидата, док његово укидање није приоритет демократских, а крајње је време да Америка скине ту љагу са свог имена.