Улица Срђана Алексића коначно обележена

Срђан Алексић (1966-1993), који је убијен пре 23 година у Требињу када је бранио свог суграђанина муслимана од српских војника, добио је још у октобру 2013. улицу у Београду. Данас у 14 сати, три године касније, у Улици др Ивана Рибара код броја 13, чији је део званично преименован, постављена je и улична плоча са именом овог хероја. После Панчева и Новог Сада, тако jе Срђан Алексић, симбол отпора мржњи и национализму, добио признање и у главном граду Србије.

Зашто је престоница толико чекала да обележи новобеоградску улицу његовим именом?

– Ако ме питате зашто се чекало три године, не знам. Случајно сам сазнао пре око  месец дана, када ми је један грађанин из ове улице упутио писмо и обавестио ме да табла са именом Срђана Алексића и даље није постављена – поручио је Горан Весић, градски менаџер, који је данас у присуству породице открио плочу са именом Срђана Алексића у Новом Београду, на годишњицу његове смрти.

Он је подсетио и да је племенити момак умро јер је обављао „људску дужност и изнад свега био човек”.

– Својом прераном смрћу заштитио је и све оне који нису вршили људску дужност. Ако будемо учили на том примеру, његово дело ће наставити да живи и младе генерације имаће прилику да науче шта је то чојство и људскост – истакао је Весић.

(Фото Бета)

Новинарка Сања Драгићевић Бабић, ауторка документарног филма „Срђо”, из 2007, прочитала је поруку оца настрадалог војника да су Београд и Београђани „племенити људи и хероји када су у своје окриље примили нашег Срђана”.

Улица Срђана Алексића налази се у делу Новог Београда, од Улице др Ивана Рибара до раскрснице са Грчком улицом на Бежанијској коси. Одлуку о преименовању дела Ивана Рибара одборници Скупштине града усвојили су на седници одржаној 15. октобра 2013, а петицију којом се тражило да и Београд ода почаст овом храбром Требињцу покренула је Сузана Милосављевић Илијић.

Срђан Алексић, глумац аматер и јуниорски пливачки првак, животом је одбранио Алена Главовића, Требињца кога су четворица српских војника на улици малтретирала због његове националности. Када је Срђан стао у његову заштиту, насилници су га брутално претукли да је пао у кому и неколико дана касније, 27. јануара 1993, подлегао повредама. Умро је са 26 година.

Осим Београда, у Србији још само Нови Сад и Панчево у јавном простору чувају сећање на подвиг овог храброг Требињца. Његово име су већ понеле улице или пролази у градовима Босне.

Бивши председник Србије Борис Тадић одликовао га је постхумно 2012. године златном медаљом „Милош Обилић” за испољену храброст и дело личног херојства.