Додељене Светосавске награде

Представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја уручили су данас у Београду појединцима и институцијама Светосавске награде за допринос квалитетном образовању и васпитању, унапређивању образовно-васпитне праксе и развоју научних достигнућа у области образовања и васпитања.

Додељено је 17 признања, а међу добитницима су ученици и наставници, али и институције. Један од добитника је и Влада Јапана.

Министар просвете Срђан Вербић рекао је данас на конференцији за новинаре да су награђени они који су остварили висока достигнућа у свом раду, али и они који су поделили своја знања са другима и помогли да се у образовном и васпитном процесу постигну резултати који доприносе укупном квалитету образовног система Србије.

„То су личности које се истићу својим знањима, успесима и карактером. Они доприносе добром раду установа из којих долазе...То су и институције које су одличним резултатима показале посвећеност образовној делатности, која нуде квалитетну наставу и програме, развијају подстицајну атмосферу, толеранцију и веру у друге”, казао је он.

Вербић је свим добитницима честитао на „показаном успеху, доброти и вери у образовање”.

„Надам се да ће сазнање да су и други увидели квалитет вашег рада за вас лично представљати мотив и подстицај да истрајете у свим напорима и будућим постигнућим”, казао је он.

Вербић је навео и да Светосавска награда додељује у спомен на просветитеља који је разумео важност учења и дељења добра са другим, јавља Бета.

Међу добитницима су Предшколска установа „Радост” из Нових Бановаца, ОШ „Милинко Кушић” из Ивањице, гимназија Исидора Секулић из Новог Сада и Електронски факултет у Нишу.

Награде су добили васпитач Љиљана Драгутиновић из ПУ „Врачар”, наставница Соња Париповић из новосадске ОШ „Соња Маринковић”, професорка Зорица Сорак из ОШ „Станислав Сремчевић” из Крагујевца, професор Горан Петровић ОШ „Младост” из Београда, наставник Светлана Радловачки из „Школског центра Никола Тесла” ; у Вршцу, као и Предраг Стојчетовић из Школске управе Косовска Митровица.

Плакету су примили ученици Жарко Ивковић из ОШ „Синиша Јањић” из Власотинца, Даница Цветковић из прокупачке ОШ „Ратко Павловић - Ћићко” , Милица Шимоновић из „Посавско-тамнавске средње школе”, Владимирци, и Никола Тепић из Треће београдске гимназије и студент Јован Милић.

Међу награђенима је и ученик Математичке гимназије из Београда Алекса Константинов, који је недавно освојио медаљу на математичком такмичењу у Казахстану.

Вербић: Деца више не маштају о животном позиву

Министар просвете Срђан Вербић поручио је вечерас на Светосавској академији у Београду да наша деца више не маштају о занимању и животном позиву, већ машатају о функцији и позицији.

„Постоји једна древна уметност коју смо сасвим занемарили, то је вештина постављања добрих питања, оних незаборавних питања чији се ехо чује данима или чак деценијама након што су изговорена”, поручио је Вербић на Светосавској академији у Народном позоришту.

„Наша деца више не маштају да буду астронаути, археолози, лекари, детективи, писци, професори, сликари, ватрогасци, кувари... Маштају само да имају добру плату. Маштају о позицији или функцији, а не и о занимању, школују се за неки сигуран посао, а не за свој животни позив. Јесу ли деца крива? Не, деца су иста каква су увек и била - отворена, знатижељна, лаковерна и жељна пажње”, рекао је Вербић у говору пред окупљенима на свечаности.

Према његовим речима, децу не треба питати шта би желели да буду кад порасту, већ то који би прави проблем волели да реше.

„Срећа у несрећи је да бар нерешених проблема има у изобиљу. Неко би рекао да хоће да искорени глад, неко да свима обезбеди кров над главом, други опет да пронађу лек за неку сада неизлечиву болест, а неко да народ учини писменијим него што јесте. Шта год одабрали, биће то велико и амбициозно, можда нереално, али важно”, рекао је министар.

„Њихов избор тада се неће свести на то у коју школу треба да иду, коју диплому да добију и где да се запосле, већ ће отворити једно стварно добро питање на које деценијама неће моћи да дају довољно добар одговор. Уместо тога стално ће откривати шта то још треба да науче како би решили проблем који их мори још од малих ногу. Тако се рађа страст”, нагласио је Вербић.

Он је приметио да би човек коме је кабловска телевизија једини прозор у свет, помислио да је ова планета једно ужасно место које из дана у дан постаје све горе.

„Онај ко чита само наслове у новинама, око тога већ не би имао било какву дилему и сматрао би да овој цивилизацији нема спаса. Међутим, онај ко стварно чита и методично слаже делиће сазнања у историјску перспективу, види да свет бољи од овога никада нисмо имали”, сматра министар.

„Човечанство никада раније није било писменије, ситије, слободније нити дуговечније. Пре само двеста година, само је једна од пет особа знала да чита, живела је у неупоредиво оскуднијим условима и просечан животни век јој је био тек нешто изнад 30 година. Захваљујући систематичности, упорности и здравом скептицизму милиона истраживача и мислилаца широм света, учинили смо да свет постане боље и праведније место”, додао је министар.

Вербић је нагласио и да се развијеност друштва не мери само економским параметрима већ и системом вредности људи који га чине. „Нама је потребно окружење у коме се деца не стиде да кажу шта су прочитала; друштво у коме медији игноришу глупост и примитивизам; друштво у коме се критичко мишљење системски подстиче; друштво које вреднује памет, вештину и изврсност у свакој области и друштво које негује културу дијалога”, додао је. (Танјуг)