Мигранти и избеглице

Ако би ми наредили да вадим златне зубе из уста избеглица, и то бих радио.

Ова изјава данског полицајца Михаела Хансена једном шведском дневном листу шокирала је Скандинавију. Као пандур, казао је, он мора да слуша наређења. Тако је послушао и наређење да затвори границу и спречи пролаз мигрантима. Било је то прво затварање границе између Данске и Шведске после дугог низа година и јавност ових земаља је ту одлуку нове данске десне владе дочекала са неверицом.

Замислите какве би реакције изазвала Хансенова изјава да ју је изговорио неки српски чувар јавног реда и мира?

Можемо само да нагађамо, јер тај филм нисмо гледали.

Уместо тога, слике српских полицајаца који чувају, играју се и на хладном бетону граничног прелаза Прешево ушушкавају децу избеглица обишле су свет. Када је падао снег и грудвали су се. Када би неко с неба пао у Србију и видео како се овдашњи грађани, држава и полиција понашају према избеглицама, помислио би – ови мора да су давно у ЕУ. Као што би, слушајући изјаву ЕУ полицајца, тај незнанац опет помислио – ови нису кандидати ни за Балкан.

Западне земље их сада називају економским мигрантима иако су нас у почетку избегличке кризе њихови борци за људска права критиковали што их тако ословљамо. Учили су нас да је реч мигрант увредљива и да треба да користимо искључиво реч избеглице. А сада, потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс хладно каже да већина оних који долазе у Европу са Блиског истока и из Африке спада у категорију економских миграната. Мени се чини да их је овим речима малтене назвао лажним избеглицама, којима живот није угрожен већ злоупотребљавају ситуацију да би живели на туђој грбачи. А како могу људи који су на путу кроз Србију били избеглице неколико месеци касније да постану „економски мигранти”?

Знам да је теже земљама последњег одредишта миграната и да у Србији они ионако не желе да остану. Не тврдим да смо ми морално супериорни. Али ипак, замислите да је Београд покушао да обележи избеглице црвеним наруквицама какве су до пре неки дан морали да носе у Кардифу. Менаџери тог велшког града су сматрали своје решење „веома практичним” јер је обележеним отварало врата кантине. Нажалост, било је практично и за ксенофобе и расисте који су на улици са лакоћом препознавали избеглице и довикивали им да се врате одакле су дошли. У Данској мигрантима чак конфискују готовину и драгоцености у вредности већој од 1.400 евра. Дански премијер има подршку јавности за оштар став према избеглицама и не осврће се на осуде Амнести интернешенела јер би десетине хиљада избеглица угрозиле благостање земље.

Можда је зато полицајац Хансен казао да би извео и стоматолошки захват на избеглицама. А ми стално тежимо благостању и можемо да се поносимо тиме што смо добри и пристојни људи према несрећницима из далеких светова.