Дивљи лов на дивље свиње са трихинелом

Круг око одговорних за избијање епидемије трихинелозе у Чајетини, где је заражено више од 100 људи, сужава се. Начелник Ветеринарске инспекције Зоран Ивановић изјавио је јуче  за „Политику” да је уочен низ неправилности у овом случају и да одговорност сноси онај ко је месо заражено паразитима ставио у промет, а то је у овом случају био корисник ловишта – Ловачко друштво „Златибор Чајетина”.

Министарство пољопривреде је најавило да ће због избијања заразе поднети пријаве против (засад) непознатих лица због сумње на кривично дело несавесног прегледа меса, стављања у промет шкодљивих намирница, али и за тешко кривично дело против здравља људи. Према речима нашег саговорника, ово ловачко друштво није имало дозволу да се бави производњом и стављањем у промет производа од дивљачи. По закону, корисник ловишта који ставља у промет месо дужан је да обележи дивљач на месту одстрела.

– После улова они нису пријавили ветеринару место где ће се обавити службена контрола животиње, а то није само преглед на трихинелозу. Уместо тога, на анализу је месо донео неко од ловаца и то месо, прегледано у Ветеринарској станици Чајетина, било је исправно. Међутим, та два узорка нису била обележена маркицом и у том тренутку ми губимо могућност праћења меса. Све након тога је чиста спекулација – каже Ивановић.

Постоји више варијанти ове приче, коју је обележило више пропуста, а не само један. Према сведочењу ловаца, сви заражени јели су суво месо од две дивље свиње (укупне тежине 100 килограма) које су уловљене 29. новембра прошле године у селу Љубишу на Златибору. Узорке тог меса однели су на анализу у приватну ветеринарску станицу у Чајетини, где је утврђено да месо није заражено трихинелом. Ловци из овог ловачког удружења су то месо сушили, правили кобасице и 21. децембра поделили их рођацима и пријатељима. Наводно су 80 килограма сушених производа разделили на двадесетак делова. Испоставиће се касније, по њиховој изјави, и да су у кобасице додавали и „мало срнећег меса из замрзивача и масноће од домаћих свиња”. Када су се половином јануара појавили први симптоми заразе, сушено месо је поново прегледано, али овога пута у ветеринарској станици у Мачкату, где је утврђено присуство трихинеле. Једно од логичних питања је и да ли је могуће да се од меса само две дивље свиње заразило више од стотину људи.

Зоран Ивановић: Посебно је и питање како је пршута која се сушила само двадесетак дана била спремна за конзумирање

 – Истрага ће показати и како је од две свиње укупне тежине око 100 килограма живе ваге направљено 22 килограма пршуте и 54 килограма кобасица. Свако ко зна како изгледа дивља свиња рећи ће да то није могуће. Посебно је и питање како је пршута која се сушила само двадесетак дана била спремна за конзумирање – каже Ивановић.

Он истиче да Министарство пољопривреде нема намеру никога да крије и да ће сва сазнања и доказе приложити тужилаштву. Из искуства наводи да се „увек на крају докаже да су људи оболели од трихинелозе због непрегледаног меса”. Иако су дивље свиње сваштоједи и код њих је та болест честа, наш саговорник одбацио је спекулације да су три од четири дивље свиње у Србији заражене трихинелом.

Он је такође рекао да нису тачне информације да постоји несташица реагенса пепсина, прашкастог ензима који се користи приликом контроле меса на присуство трихинелозе, с обзиром на то да се ова метода контроле користи у свим кланицама.

Ветеринарска инспекција је, каже Ивановић, са терена донела још неке детаље који указују на неправилности у овом случају. Ово ловачко друштво имало је дозволу за одстрел 36 животиња, а по досадашњој евиденцији одстрељено је 19. Приликом контроле евиденције о прегледу меса дивљих свиња на трихинелозе у станицама на подручју Златибора утврђено је да је прегледано 24 животиња.

– Из тог разлога сумњамо и на криволов –  рекао је Ивановић.