Divlji lov na divlje svinje sa trihinelom

Krug oko odgovornih za izbijanje epidemije trihineloze u Čajetini, gde je zaraženo više od 100 ljudi, sužava se. Načelnik Veterinarske inspekcije Zoran Ivanović izjavio je juče  za „Politiku” da je uočen niz nepravilnosti u ovom slučaju i da odgovornost snosi onaj ko je meso zaraženo parazitima stavio u promet, a to je u ovom slučaju bio korisnik lovišta – Lovačko društvo „Zlatibor Čajetina”.

Ministarstvo poljoprivrede je najavilo da će zbog izbijanja zaraze podneti prijave protiv (zasad) nepoznatih lica zbog sumnje na krivično delo nesavesnog pregleda mesa, stavljanja u promet škodljivih namirnica, ali i za teško krivično delo protiv zdravlja ljudi. Prema rečima našeg sagovornika, ovo lovačko društvo nije imalo dozvolu da se bavi proizvodnjom i stavljanjem u promet proizvoda od divljači. Po zakonu, korisnik lovišta koji stavlja u promet meso dužan je da obeleži divljač na mestu odstrela.

– Posle ulova oni nisu prijavili veterinaru mesto gde će se obaviti službena kontrola životinje, a to nije samo pregled na trihinelozu. Umesto toga, na analizu je meso doneo neko od lovaca i to meso, pregledano u Veterinarskoj stanici Čajetina, bilo je ispravno. Međutim, ta dva uzorka nisu bila obeležena markicom i u tom trenutku mi gubimo mogućnost praćenja mesa. Sve nakon toga je čista spekulacija – kaže Ivanović.

Postoji više varijanti ove priče, koju je obeležilo više propusta, a ne samo jedan. Prema svedočenju lovaca, svi zaraženi jeli su suvo meso od dve divlje svinje (ukupne težine 100 kilograma) koje su ulovljene 29. novembra prošle godine u selu Ljubišu na Zlatiboru. Uzorke tog mesa odneli su na analizu u privatnu veterinarsku stanicu u Čajetini, gde je utvrđeno da meso nije zaraženo trihinelom. Lovci iz ovog lovačkog udruženja su to meso sušili, pravili kobasice i 21. decembra podelili ih rođacima i prijateljima. Navodno su 80 kilograma sušenih proizvoda razdelili na dvadesetak delova. Ispostaviće se kasnije, po njihovoj izjavi, i da su u kobasice dodavali i „malo srnećeg mesa iz zamrzivača i masnoće od domaćih svinja”. Kada su se polovinom januara pojavili prvi simptomi zaraze, sušeno meso je ponovo pregledano, ali ovoga puta u veterinarskoj stanici u Mačkatu, gde je utvrđeno prisustvo trihinele. Jedno od logičnih pitanja je i da li je moguće da se od mesa samo dve divlje svinje zarazilo više od stotinu ljudi.

Zoran Ivanović: Posebno je i pitanje kako je pršuta koja se sušila samo dvadesetak dana bila spremna za konzumiranje

 – Istraga će pokazati i kako je od dve svinje ukupne težine oko 100 kilograma žive vage napravljeno 22 kilograma pršute i 54 kilograma kobasica. Svako ko zna kako izgleda divlja svinja reći će da to nije moguće. Posebno je i pitanje kako je pršuta koja se sušila samo dvadesetak dana bila spremna za konzumiranje – kaže Ivanović.

On ističe da Ministarstvo poljoprivrede nema nameru nikoga da krije i da će sva saznanja i dokaze priložiti tužilaštvu. Iz iskustva navodi da se „uvek na kraju dokaže da su ljudi oboleli od trihineloze zbog nepregledanog mesa”. Iako su divlje svinje svaštojedi i kod njih je ta bolest česta, naš sagovornik odbacio je spekulacije da su tri od četiri divlje svinje u Srbiji zaražene trihinelom.

On je takođe rekao da nisu tačne informacije da postoji nestašica reagensa pepsina, praškastog enzima koji se koristi prilikom kontrole mesa na prisustvo trihineloze, s obzirom na to da se ova metoda kontrole koristi u svim klanicama.

Veterinarska inspekcija je, kaže Ivanović, sa terena donela još neke detalje koji ukazuju na nepravilnosti u ovom slučaju. Ovo lovačko društvo imalo je dozvolu za odstrel 36 životinja, a po dosadašnjoj evidenciji odstreljeno je 19. Prilikom kontrole evidencije o pregledu mesa divljih svinja na trihineloze u stanicama na području Zlatibora utvrđeno je da je pregledano 24 životinja.

– Iz tog razloga sumnjamo i na krivolov –  rekao je Ivanović.