Глумац je глумац, ето шта је

Похваљујем одлуку дистрибутера да филмови који су већ освојили Златне глобусе и номинације за Оскара не чекају крај фебруара и београдски Фест да би стигли пред очи публике. Биоскопски репертоар у Србији је зато сада знатно живљи, а могућност избора и правовремене информације знатно већи.

Уз Тарантинов „Подлих осам“ и Ињаритуов „Повратник“ који је овогодишњи рекордер по броју номинација за Оскара (12), још два номонована филма привлаче пажњу – „Џој“ Дејвида О.Расела и „Крид: Рађање легенде“ Рајана Куглера. Из више разлога.

Један је, а мишљења сам да је и најважнији, што су оба ова филма снажно ослоњена на славне глумце – „Џој“ на Џенифер Лоренс, а „Крид“ на Силвестера Сталонеа (већ овојили Златне глобусе и номинације за Оскара). Други, што је у оба случаја реч о мотивационим филмовима са упутствима која се не односе само на то како остварити амерички сан, већ и како га сањати. И трећи: иако се „Џој“ може подвести под „феминистички“, а „Крид“ под „мачоистички“ филм, ова дијаметрална супротност спаја се у једној (не и јединој) заједничкој тачки. И један и други филм, сваки наравно на свој начин, тематизује борбеност и срчаност као основне водиче кроз живот и каријеру.

Филм „Џој“ у режији и са сценаристичким потписом Дејвида О. Расела, прилично је бајковита, мелодрамска, полубиографска прича о Џој Мангано америчкој „краљици“ кухињских изума (магична крпа) и телевизијске продаје, која је до свог трона стигла тешким путем пуним трња борећи се успут и са преваром и са издајом, носећи на својим плећима и сав терет дисфункционалне породице...

У насловној улози је Џенифер Лоренс која са Раселом, тематски окренутом породици, лојалности и љубави, сарађује већ трећи пут („И у добру и у злу“, „Америчка превара“ и „Џој“), заједно са својим глумачким партнером Бредлијем Купером недовољно искоришћеним у овом најновијем заједничком филму. Недовољно су искоришћени и Роберт де Ниро, Дијана Лед и Изабела Роселини, па и Едгар Рамирез (још један од Раселових омиљених глумаца) и то јесте један од проблема овог лепршавог филма неуједначене целине, постављеног тако да главна глумица „поједе“ све остале...

 Џенифер Лоренс је перфекционистички уживљена у лик Џој. Она нуди широки дијапазон емоција и промена стања. Показује и тугу и страх, решеност и огромну снагу, а уме да буде и забавна и смешна. Са лакоћом носи филм који због ње и вреди гледати...

 Итекако због Силвестера Сталонеа вреди гледати „Крид: Рађање легенде“ Рајана Куглера иако је он овде у споредној улози. Роки је Роки – неперевазиђена боксерска легенда и у овом седмом филму снимљеним на боксерску тему. Онај први и највољенији настао је још  1976. године.

Прошло је од тада 40 година, а прича о некадашњем „италијанском пастуву“ и данас је филмски актуелна. Проток времена је Силвестеру Сталонеу (69) и његовом лику Рокија Балбое донео боре, али није одузео од снаге. Напротив, уз добро написан сценарио и врсну режију младог Рајана Куглера, добијен је филм „Крид...“ који коначно може да стане раме уз раме са уводним оригиналном.

Тачно је да је Куглеров филм пун носталгичних посвета претходним наставцима, препознатљивих образаца укључујући ту и велико финале па и ону стару Сталонеову идеју водиљу „пут од дна до врха поплочан је крвљу, сузама и знојем“. Али,  уз увођење нових, свежих и осавремењених ликова, уз стаменост и крајњу уверљивост главног јунака Адониса Крида у тумачењу Мајкла Б. Џордана (његов отац Аполо Крид био је Рокијев супарник али и пријатељ), уз Сталонеову (никад бољи) харизму, квалитетан рад камере (нарочито у сценама бокс мечева) и препознатљиву музичку подлогу, добијен је свеж филм који већ помало заборављеном серијалу отвара нова врата. Она ка могућем осмом наставку...