Glumac je glumac, eto šta je

Pohvaljujem odluku distributera da filmovi koji su već osvojili Zlatne globuse i nominacije za Oskara ne čekaju kraj februara i beogradski Fest da bi stigli pred oči publike. Bioskopski repertoar u Srbiji je zato sada znatno življi, a mogućnost izbora i pravovremene informacije znatno veći.

Uz Tarantinov „Podlih osam“ i Injarituov „Povratnik“ koji je ovogodišnji rekorder po broju nominacija za Oskara (12), još dva nomonovana filma privlače pažnju – „Džoj“ Dejvida O.Rasela i „Krid: Rađanje legende“ Rajana Kuglera. Iz više razloga.

Jedan je, a mišljenja sam da je i najvažniji, što su oba ova filma snažno oslonjena na slavne glumce – „Džoj“ na Dženifer Lorens, a „Krid“ na Silvestera Stalonea (već ovojili Zlatne globuse i nominacije za Oskara). Drugi, što je u oba slučaja reč o motivacionim filmovima sa uputstvima koja se ne odnose samo na to kako ostvariti američki san, već i kako ga sanjati. I treći: iako se „Džoj“ može podvesti pod „feministički“, a „Krid“ pod „mačoistički“ film, ova dijametralna suprotnost spaja se u jednoj (ne i jedinoj) zajedničkoj tački. I jedan i drugi film, svaki naravno na svoj način, tematizuje borbenost i srčanost kao osnovne vodiče kroz život i karijeru.

Film „Džoj“ u režiji i sa scenarističkim potpisom Dejvida O. Rasela, prilično je bajkovita, melodramska, polubiografska priča o Džoj Mangano američkoj „kraljici“ kuhinjskih izuma (magična krpa) i televizijske prodaje, koja je do svog trona stigla teškim putem punim trnja boreći se usput i sa prevarom i sa izdajom, noseći na svojim plećima i sav teret disfunkcionalne porodice...

U naslovnoj ulozi je Dženifer Lorens koja sa Raselom, tematski okrenutom porodici, lojalnosti i ljubavi, sarađuje već treći put („I u dobru i u zlu“, „Američka prevara“ i „Džoj“), zajedno sa svojim glumačkim partnerom Bredlijem Kuperom nedovoljno iskorišćenim u ovom najnovijem zajedničkom filmu. Nedovoljno su iskorišćeni i Robert de Niro, Dijana Led i Izabela Roselini, pa i Edgar Ramirez (još jedan od Raselovih omiljenih glumaca) i to jeste jedan od problema ovog lepršavog filma neujednačene celine, postavljenog tako da glavna glumica „pojede“ sve ostale...

 Dženifer Lorens je perfekcionistički uživljena u lik Džoj. Ona nudi široki dijapazon emocija i promena stanja. Pokazuje i tugu i strah, rešenost i ogromnu snagu, a ume da bude i zabavna i smešna. Sa lakoćom nosi film koji zbog nje i vredi gledati...

 Itekako zbog Silvestera Stalonea vredi gledati „Krid: Rađanje legende“ Rajana Kuglera iako je on ovde u sporednoj ulozi. Roki je Roki – neperevaziđena bokserska legenda i u ovom sedmom filmu snimljenim na boksersku temu. Onaj prvi i najvoljeniji nastao je još  1976. godine.

Prošlo je od tada 40 godina, a priča o nekadašnjem „italijanskom pastuvu“ i danas je filmski aktuelna. Protok vremena je Silvesteru Staloneu (69) i njegovom liku Rokija Balboe doneo bore, ali nije oduzeo od snage. Naprotiv, uz dobro napisan scenario i vrsnu režiju mladog Rajana Kuglera, dobijen je film „Krid...“ koji konačno može da stane rame uz rame sa uvodnim originalnom.

Tačno je da je Kuglerov film pun nostalgičnih posveta prethodnim nastavcima, prepoznatljivih obrazaca uključujući tu i veliko finale pa i onu staru Staloneovu ideju vodilju „put od dna do vrha popločan je krvlju, suzama i znojem“. Ali,  uz uvođenje novih, svežih i osavremenjenih likova, uz stamenost i krajnju uverljivost glavnog junaka Adonisa Krida u tumačenju Majkla B. Džordana (njegov otac Apolo Krid bio je Rokijev suparnik ali i prijatelj), uz Staloneovu (nikad bolji) harizmu, kvalitetan rad kamere (naročito u scenama boks mečeva) i prepoznatljivu muzičku podlogu, dobijen je svež film koji već pomalo zaboravljenom serijalu otvara nova vrata. Ona ka mogućem osmom nastavku...