Како нас је намагарчио комарац

Бразил је изгубио рат против најсићушнијег непријатеља у својој историји. Да би се спречила капитулација, највећа земља Латинске Америке мобилисала је армију од 220 хиљада војника који ће, наоружани моћним запрашивачима, кренути у офанзиву против тиграстог комарца. Тај минијатурни инсект преноси уједима вирус зикa, а непријатељски убод нарочито је погубан по потомство нације.

Због тога што је у протеклих неколико месеци само у Бразилу рођено 4.000 беба са оштећењем мозга, до чега долази услед вируса који преноси комарац, трудницама је подељено 400 хиљада инсектицида, како би се опремиле за самоодбрану. С врха власти Бразилкама се упућује апел да „до даљњег” одустану од трудноће. Салвадор је још прецизнији : жене ове централноамеричке земље не треба да рађају децу до краја 2018. године. Док ово јављамо, зика се проширио на 21 земљу Латинске Америке. Да ли то значи да ће латиноамеричка генерација рођена ове и прошле године (у другој деценији 21. века) бити генерација оштећеног мозга? 

Европа се тргнула тек када су у Данској, Шведској и Аустрији регистровани први случајеви заражених вирусом зика, али ситуација „није драматична”, како су са много самопоуздања објавили Копенхаген, Стокхолм и Беч. У Србији до сада није идентификован ниједан случај, објавили су наши званичници.

Да не улазимо даље у детаље стратегије борбе против зике. Бразил износи да треба ући у свако двориште и сваку кућу, испрскати сваку канту устајале воде, исушити све баре, спржити њихову околину и да је, упркос свим мерама, рат изгубљен. У Европи, научници сваке појединачне државе саветују опрез али додају да је у њиховом атару мање-више све у реду.

Миленијумски рат Националне новине свих европских земаља пуне су клонираних наслова: „Нема опасности да се у Шпанији рашири вирус зика”, „Данска није угрожена”, „Зика не прети Аустрији”... А како се наслови приближавају Балкану, тако се све више шири уверење да ће крилати тигрићи и по летњој жеги, чак и усред оноликих загађених вода, у великим круговима заобићи овај регион: „Комарци који преносе вирус зика не живе у Србији” „Вируса зика нема у Црној Гори”. 

Поједини научници упозоравају да су се тиграсти комарци размножили услед климатских промена, загревања планете, и загађења околине. Лека за сада нема, нема ни вакцине.

Шта је од свега овога тачно, да ли да се усудимо да сумњамо у саопштења Светске здравствене организације, или да им верујемо, има ли науке коју нису поткупили моћни фармацеутски лобији, и хоће ли ова епидемија заиста оставити тако језиве последице. По вестима које стижу са америчког континента, овај непријатељ је опаснији од свих са којим се човечанство суочавало у овом и прошлом веку. Против њега не помажу ни бомбе ни дронови.

Искорењивање сиромаштва? Е, то је миленијумски посао.

Претреси без налога И Француска до даљњег продужава ванредно стање у које је ушла после терористичког напада 13. новембра. Упркос противљењима међународних и домаћих организација за очување људских права, у земљи „слободе, братства и једнакости” тековине револуције ће морати да претрпе „реформе”. Полиција ће без судског налога вршити претресе кућа, како не би губила време у откривању терористичких материјала, бомби, експлозивних направа.

У фокусу овог  герилског ратовања у срцу Европе су терористи, а не зика комарци. Бразилски врх резигнирано оцењује да је изгубио рат од комарца. За разлику од бразилских званичника, Париз очекује да рат против терориста добије, и то баш тако што ће уставом суспендовати нека од права на којима се темељи модерна република. На апсурдност оваквих очекивања скренула је пажњу доскорашња министарка правде, тамнопута Кристијан Тобира, и била је приморана да поднесе оставку.

Тобира се отворено противи предлозима које гурају влада и председник. Она сматра да такве мере ограничавају демократију и угрожавају темеље француског друштва, што је управо оно што су терористи и желели да постигну. У једном интервјуу је својевремено рекла да она није склона да се покори ниједном шефу. „Једини шеф којег признајем је моја савест”.

Десница је мрзела једину црнопуту министарку у социјалистичкој влади Мануела Валса. Левица је сматра својом хероином, док владајуће социјалисте упозорава да се све мање разликују од деснице. Два дана после оставке, Тобира је била у Њујорку и у Универзитету Њујорк, њен говор је поздрављен овацијама.

Да ли ће и Француска добити црну председницу? Кристијан Тобира била је председнички кандидат левице 2002. Овога пута гарантовала је пред њујоршким студентима, који су јој овакво питање поставили,  да се неће кандидовати. Остаће лојална левици и наставити да заговара вредности од којих су социјалисти одустали. Многи мисле да ће Оланда и француску владу на изборима 2017. године скупо коштати то што су се одрекли министарке која је радила по својој савести.

И на глобалном нивоу многи су политичари  изгубили савест. Употребљавају мозак за калкулације како да остану на власти или како да се ње докопају. Њихов начин размишљања не мењају никакви комарци. И, на жалост, они свој рат не губе.