У Европи нестало 10.000 избегле деце

Према извештајима агенција
Лондон, Беч, Брисел – Колико су избеглице из Азије и Африке незаштићене и када се најзад домогну европског тла, показује признање полицијске агенције Европол да је најмање 10.000 избегле деце која нису била у пратњи родитеља нестало након што су приспела на континент за који су очекивалa да ће им пружити толико жељену сигурност.

За многе од тих малишана, преноси британски лист „Гардијан” речи шефа Европола Брајанa Доналда, страхује се да су пали у шаке организованих криминалних група за трговину људима, удружених с кријумчарима који избеглице преводе у Европу. Та агенција је прибавила доказе да се неки од отетих малолетника користе и као сексуално робље.

„Није претерано рећи да у овом тренутку трагамо за више од 10.000 деце. Неће сви они бити искоришћени за криминал, неки су можда само предати члановима својих породица. Али, ми не знамо где су они, шта раде и с ким су”, казао је шеф Европола.

Само је у Италији нестало 5.000 малишана, док је у Шведској за њих хиљаду изгубљен сваки траг. У Великој Британији се број деце која су нестала након што су се регистровала као избеглице удвостручио у поређењу с претходном годином, навео је Доналд. У Мађарској и Немачкој, важној транзитној тачки, односно главном одредишту избеглица, ухваћено је мноштво криминалаца који су их експлоатисали, тако да, каже Доналд, сада у тим државама постоје затвори у којима већину затвореника представљају они који су осуђени за такве злочине. И организације које раде с мигрантима на Балкану затражиле су састанак с Европолом како би предале доказе о нестанку деце с избегличке руте преко тог полуострва, извештава „Гардијан”.

Тих 10.000 несталих, према подацима хуманитарне организације „Сејв д чилдрен”, представљају готово десетину свих малолетника који су у Европу прошле године ушли без пратње родитеља. Деца су готово трећина свих избеглица које су лани приспеле у ЕУ – укупно их је око милион.

И малолетне и одрасле избеглице неприлике очекују и у Аустрији: она се придружила државама попут Шведске, које намеравају да драстично ограниче број позитивних решења за захтеве за азил. Беч планира да се до 2019. године ослободи 50.000 миграната, јавља Танјуг детаље договора партнера из владајуће коалиције, Социјалдемократске партије (СПО) и Народне странке (ОВП). То ће бити постигнуто скраћивањем поступка за решавање захтева за азил на десет дана, склапањем споразума о реадмисији, проширењем листе безбедних држава порекла на земље као што су Мароко, Алжир, Тунис, Грузија, Монголија и Гана, те чартер летовима за превоз оних којима ће гостопримство бити ускраћено.

Добровољно напуштање земље биће подстакнуто свотом од 500 евра за оне који прихвате да оду најкасније три месеца по подношењу захтева за азил, не чекајући одговор, као и за оне који на негативан одговор не уложе жалбу. Упола мање, односно 250 евра, добијаће они који без присиле оду најкасније шест месеци од подношења молбе, то јест након негативног одговора у другој инстанци, без даљих жалби.

„У Европи смо изазвали ланчану реакцију разума и то је добро. Морамо на свим нивоима да притискамо, због чега ћемо повећати број протеривања”, преноси Танјуг изјаву министарке унутрашњих послова Јоханe Микл-Лајтнер бечком дневнику „Кронен цајтунг”.

Она је додала да „протеривањима не могу бити исправљене последице политике отворених граница”.

Ако је веровати грчком министру за миграције Јанису Музаласу, неки у Европи су спремни и на још радикалније потезе како би спречили избеглице да стигну до њих. Музалас тврди, пренела је Бета, да му је белгијски министар правосуђа Тео Франкен на министарском заседању пре неколико дана рекао: „Идите и против закона, ми смо престрашени, није важно и да имигранти оду у море”. Франкен је у изјави за белгијску телевизију оповргао да је то икада рекао.

Нервозу због прилива миграната одсликава и последња изјава „избегличке мајке”, немачке канцеларке Ангеле Меркел. Она је, вероватно настојећи да умири јавност, у којој јој oпада подршка због њене донедавно безрезервне добродошлице за избеглице, казала да очекује да се већина оних који су умакли пред сиријским грађанским ратом у догледном року, кад тамо престану сукоби, врати у своју земљу, као што је то, како је казала, учинило и 70 процената избеглица из бивше Југославије.