Већина професора нема право на лиценцу

У овом тренутку, готово половина наставника у основним и 70 одсто у средњим школама остала без лиценце за рад. Да би оправдали радну дозволу, наставници су дужни да се стручно усавршавају ван школе и да током пет година, учешћем на семинарима и обукама, сакупе 120 бодова. Последња анализа у школама је показала да је то висок праг за већину, тако да су просветне власти новим „Правилником о стручном усавршавању наставника” спустили лествицу на – 100 бодова.

По Закону о основама образовања, наставнику ће бити суспендована лиценца уколико се стручно не усавршава, али та мера у пракси није била примењивана.

– Утврђено је да је у средњим школама мање од 70 одсто наставника и стручних сарадника скупило 80 бодова, док је у основним школама овај број бодова у претходном периоду прикупило свега 55,5 одсто. Комисија која је радила на измени Правилника је закључила да су разлози за то дугогодишњи недостатак средстава за стручно усавршавање, неадекватна понуда програма и то што се различите обуке које наставници масовно похађају нису признавале – објашњава Мирјана Бојанић, саветница министра просвете.

Да је заиста реч о значајном оптерећењу по наставнички џеп, говори податак да семинар кошта око 10.000 динара, а по правилу организује се у Београду, Новом Саду и Нишу, па на наведену цену треба додати и трошкове пута, хране и смештаја за неколико дана. Јасно је да је овако нешто тешко оствариво за наставнике чија је просечна плата 37.000 динара.

Локалне самоуправе тај новац треба да рефундирају школама, али у већини случајева оне немају те паре, неке неће да их дају, па су наставницима не преостаје ништа друго него да сами плаћају трошкове усавршавања. Јер, без тога не могу ни да напредују у служби, а више звање значи и већу плату. Наставник, васпитач и стручни сарадник може професионално да напредује стицањем звања – педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник. Ову могућност је искористило мање од 350 наставника, према подацима просветних власти, док синдикати тврде да их је и мање, око 150.

– Није тачно да наставници не желе да напредују, напротив, хоће, али новац је огроман и највећи проблем. Друго, није ми јасно како никоме у Министарству просвете не пада на памет да није добро решење то што се бодови ресетују сваких пет година? Шта ако неко сакупи 3.000 бодова, а после не успе да сакупи тих 100, зар због тога да изгуби лиценцу? – каже за „Политику” Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија.

На наш коментар да до сада није било случајева да је неки професор изгубио лиценцу ако није сакупио довољан број бодова, он одговара да је то тако јер не можете да казните некога ко није крив што је желео, а није био у могућности да иде на стручно усавршавање.

– Проблем је и што у Министарству не воде никакву евиденцију о сакуппљеним бодовима сваког наставника понаособ – каже Сокић, подсећајући да је стручно усавршавање као законска обавеза уведено 2004. године.

По његовом мишљењу, проблем је и што су ретки квалитетни семинари, на којима наставник заиста учи оно што му је потребно.

Мирјана Бојанић, саветница министра просвете, слаже се да је недостатак новца основни проблем, јер наставници морају да рачунају на трошкове пута и смештаја када одлазе на семинаре ван места становања. Зато су новим Правилником уведени и бесплатни семинари, који ће бити вредновани у систему напредовања.

Новим Правилником уводе се и онлајн обуке. По речима Бојанић, онлајн семинари, такозвани вебинари, све су чешћи вид стручног усавршавања у Европи и код нас, па је било логично да им се да једнака могућност као и класичним семинарима и конференцијама.