Неће крв од затвореника

Чачак – Деветорица осуђеника из чачанског затвора који издржавају казне до 30 дана без слободе због саобраћајних или других прекршаја, одбијени су као добровољни даваоци крви. Екипа за трансфузију из градске болнице стигла је јуче у девет сати у затвор, али је др Нада Шумић, ту телефоном обавештена да не може узимати крв од кажњеника.

–Одговорно лице из Института за трансфузију крви у Београду управо ми је саопштило да не узимамо крв од затвореника, објаснивши да су прилику за давање имали док су били на слободи – рекла је др Нада Шумић.

Са овом праксом, која нема упориште у закону, није био упознат ни управник Окружног затвора, Живорад Бранковић, који је и позвао екипу да узме крв. Он је изјавио да ће покренути акцију за укидање ове интерне забране института из Београда, а сличног је мишљења и лекарка.

Иницијатива за давање крви у затвору потекла је од деветорице затвореника који су, гледајући телевизију током издржавања казне, видели апел да се помогне једном болеснику у Чачку, нулте крвне групе. Тако је замишљена акција да крв заједно дају затвореници и стражари, али су јуче прилику за то имали само ови други. У даваоце се јуче уврстило 14 запослених, или трећина колектива.

Г. О.

-----------------------------------------------------------

Затвореници су ризична група

Следећи међународне препоруке, Институт за трансфузију крви Србије последњих двадесет година не узима крв од особа које се налазе на издржавању затворских казни.Овај став је препорука свих релевантних међународних институција, као што су Светска здравствена организација и Савет Европе, због присуства повећаних ризика у понашању особа које се налазе на издржавању казне, саопштено нам је јуче у Институту за трансфузију крви Србије.

Наведено је и да Институт за трансфузију крви Србије нема ингеренције над чачанском трансфузиолошком службом, па тако ни могућност да било шта наложи.

-Институт је само колегиници из чачанске болнице предочио препоруке релевантних међународних институција. Као потврду нашег исправног става наводимо информацију од колега који су прикупљали крв у једној затворској установи где је чак четвртина тестираних давалаца била реактивна на маркере трансфузијом преносивих инфекција - објашњено је у саопштењу.

У овој установи наводе и да давање крви не спада у корпус људских права, управо због одговорности сваког трансфузиолошког центра за безбедност крви и компонената које се примењују у лечењу оболелих. „Без обзира на тестирања која се у нашој земљи у складу са законом обављају код сваке донације крви, апсолутно безбедна трансфузија не постоји због могућег „прозор” феномена. Први корак у осигурању безбедне крви за болеснике је добра селекција давалаца крви”, закључују у Институту за трансфузију крви Србије.

Д. С. В.