Хлеб достигао 40 динара, месо поскупљује 10 одсто

Енергетски удар изазван поскупљењем струје и горива, а према најавама ускоро и гаса за 20 процената, стиже и у потрошачке корпе. Приватне пекаре су претходних дана већ кориговале цене хлеба, тако да векна белог достиже и 40 динара у Нишу. Најјефтинији хлеб у Србији може да се купи у Великој Плани, где векна кошта 28 динара.

Током марта може доћи до поскупљења ове намирнице коју производе „Клас” и Београдска пекарска индустрија.

Потрошаче посебно погађа поскупљење хлеба, који се свакодневно налази у корпи. По речима Момира Лазића, директора поменуте пекарске индустрије, која дневно испоручује и до 100 тона хлеба, поскупљење енергената директно их погађа и повећава трошкове производње.

– Србија живи и ван Београда и неки пекари су већ овог викенда кориговали цене – додаје Лазић. Хлеб је последњи пут поскупео средином новембра прошле године.

Поставља се питање да ли је држава могла или може да учини нешто када је реч о цени хлеба ако се зна да је један од разлога и виша цена сировина. Вукосав Саковић из Фонда за жито каже да држава може да интервенише из робних резерви и то директно према млиновима, док је у другом случају могла (време истиче) да дозволи бесцарински увоз пшенице. Из неког разлога то није учињено.

У наредних неколико месеци доћи ће и до корекције цене меса и месних прерађевина и до 10 одсто, упозоравају у групацији месне индустрије при Привредној комори Србије.

И док се произвођачи припремају за корекције ценовника, трговци опомињу купце да према уговорним обавезама са добављачима, нове цене у малопродају стижу тек 15 до 30 дана касније, пошто су дужни да унапред обавесте трговце о поскупљењу.

– На нивоу групације се још нисмо договорили о поскупљењу меса и очекујем да се састанемо током марта. Ипак, корекција ће износити око 10 процената, с тим што ће најпре поскупети месо, а онда и прерађевине – каже Момир Јовановић, директор „Неопланте” и председник групације месне индустрије при Привредној комори Србије.

По његовим речима, месо мора да поскупи, јер фармери већ три године раде са губицима. Произвођачка цена меснате свиње је између 120 и 130, а тржишна од 100 до 110 динара.

– Природно је да порасте откупна цена меса, а потом и малопродајна – каже Јовановић. Залиха има, па се несташице или неки већи поремећаји, додаје, не могу очекивати.

И произвођачи меса се позивају на чињеницу да је одзвонило јефтиној храни и помињу да је месо у нашој земљи најјефтиније у окружењу. Тако Хрвати и Словенци, на пример, плаћају ову намирницу скупље и до 30 процената. И у „Јухору” најављују поскупљење свежег меса између 10 и 20 процената процената.

Драган Филиповић, директор „Делта малопродаје” каже да за сада имају тек стидљиве најаве од добављача о поскупљењима, као и да их, према уговорним обавезама, они морају најавити. Тек месец дана касније (за хлеб 15 дана) нови ценовници наћи ће се и пред купцима.

– Ово је озбиљна ситуација коју не би требало препустити случају. Ако улазна сировина поскупљује нормално је да и цена скаче. Не сме се дозволити да свака испорука произвођаче тера у минус, јер би могло доћи до несташица – каже Филиповић.

У „Делта малопродаји” наћи ће се и јефтиније уље из интервентног увоза и то пет хиљада тона колико је резервисао овај малопродајни ланац. Иако још нема званичних најава када уље стиже, извесно је да ће коштати 95 динара и да ће га на полицама овог трговца бити отприлике два месеца.

Јелица Антељ

-----------------------------------------------------------------

„Нерадна група”

Радна група коју је Влада Србије формирала у новембру и која је требало да испита структуру цена основних животних намирница још није објавила резултате. Иако је у више наврата медијима најављивана промоција ове анализе, она је отказивана, а одговорност се пребацује из Министарства трговине Предрага Бубала на кабинет потпредседника владе Божидара Ђелића. У Министарству трговине кажу да је анализа завршена и да је само питање договора ко ће са резултатима изаћи у јавност. На таласу поскупљења, који ових дана озбиљно забрињава, може се очекивати да се надлежни коначно договоре.

Радна група је формирана најпре због честих корекција цена основних намирница, али и притиска јавности, јер су поскупљења производа који се свакодневно налазе у потрошачкој корпи озбиљно угрозила буџет грађана. Ова контрола је обављена на 19 основних животних намирница, а истраживање је обухватило око 30 произвођача хране и 10 малопродаја. Подаци који су добијени са тржишта укрштени су са статистичким и резултат би требало да покаже да ли су поскупљења оправдана или не, односно да ли је било нерационалних корекција цена на неким производима или не.