Hleb dostigao 40 dinara, meso poskupljuje 10 odsto

Energetski udar izazvan poskupljenjem struje i goriva, a prema najavama uskoro i gasa za 20 procenata, stiže i u potrošačke korpe. Privatne pekare su prethodnih dana već korigovale cene hleba, tako da vekna belog dostiže i 40 dinara u Nišu. Najjeftiniji hleb u Srbiji može da se kupi u Velikoj Plani, gde vekna košta 28 dinara.

Tokom marta može doći do poskupljenja ove namirnice koju proizvode „Klas” i Beogradska pekarska industrija.

Potrošače posebno pogađa poskupljenje hleba, koji se svakodnevno nalazi u korpi. Po rečima Momira Lazića, direktora pomenute pekarske industrije, koja dnevno isporučuje i do 100 tona hleba, poskupljenje energenata direktno ih pogađa i povećava troškove proizvodnje.

– Srbija živi i van Beograda i neki pekari su već ovog vikenda korigovali cene – dodaje Lazić. Hleb je poslednji put poskupeo sredinom novembra prošle godine.

Postavlja se pitanje da li je država mogla ili može da učini nešto kada je reč o ceni hleba ako se zna da je jedan od razloga i viša cena sirovina. Vukosav Saković iz Fonda za žito kaže da država može da interveniše iz robnih rezervi i to direktno prema mlinovima, dok je u drugom slučaju mogla (vreme ističe) da dozvoli bescarinski uvoz pšenice. Iz nekog razloga to nije učinjeno.

U narednih nekoliko meseci doći će i do korekcije cene mesa i mesnih prerađevina i do 10 odsto, upozoravaju u grupaciji mesne industrije pri Privrednoj komori Srbije.

I dok se proizvođači pripremaju za korekcije cenovnika, trgovci opominju kupce da prema ugovornim obavezama sa dobavljačima, nove cene u maloprodaju stižu tek 15 do 30 dana kasnije, pošto su dužni da unapred obaveste trgovce o poskupljenju.

– Na nivou grupacije se još nismo dogovorili o poskupljenju mesa i očekujem da se sastanemo tokom marta. Ipak, korekcija će iznositi oko 10 procenata, s tim što će najpre poskupeti meso, a onda i prerađevine – kaže Momir Jovanović, direktor „Neoplante” i predsednik grupacije mesne industrije pri Privrednoj komori Srbije.

Po njegovim rečima, meso mora da poskupi, jer farmeri već tri godine rade sa gubicima. Proizvođačka cena mesnate svinje je između 120 i 130, a tržišna od 100 do 110 dinara.

– Prirodno je da poraste otkupna cena mesa, a potom i maloprodajna – kaže Jovanović. Zaliha ima, pa se nestašice ili neki veći poremećaji, dodaje, ne mogu očekivati.

I proizvođači mesa se pozivaju na činjenicu da je odzvonilo jeftinoj hrani i pominju da je meso u našoj zemlji najjeftinije u okruženju. Tako Hrvati i Slovenci, na primer, plaćaju ovu namirnicu skuplje i do 30 procenata. I u „Juhoru” najavljuju poskupljenje svežeg mesa između 10 i 20 procenata procenata.

Dragan Filipović, direktor „Delta maloprodaje” kaže da za sada imaju tek stidljive najave od dobavljača o poskupljenjima, kao i da ih, prema ugovornim obavezama, oni moraju najaviti. Tek mesec dana kasnije (za hleb 15 dana) novi cenovnici naći će se i pred kupcima.

– Ovo je ozbiljna situacija koju ne bi trebalo prepustiti slučaju. Ako ulazna sirovina poskupljuje normalno je da i cena skače. Ne sme se dozvoliti da svaka isporuka proizvođače tera u minus, jer bi moglo doći do nestašica – kaže Filipović.

U „Delta maloprodaji” naći će se i jeftinije ulje iz interventnog uvoza i to pet hiljada tona koliko je rezervisao ovaj maloprodajni lanac. Iako još nema zvaničnih najava kada ulje stiže, izvesno je da će koštati 95 dinara i da će ga na policama ovog trgovca biti otprilike dva meseca.

Jelica Antelj

-----------------------------------------------------------------

„Neradna grupa”

Radna grupa koju je Vlada Srbije formirala u novembru i koja je trebalo da ispita strukturu cena osnovnih životnih namirnica još nije objavila rezultate. Iako je u više navrata medijima najavljivana promocija ove analize, ona je otkazivana, a odgovornost se prebacuje iz Ministarstva trgovine Predraga Bubala na kabinet potpredsednika vlade Božidara Đelića. U Ministarstvu trgovine kažu da je analiza završena i da je samo pitanje dogovora ko će sa rezultatima izaći u javnost. Na talasu poskupljenja, koji ovih dana ozbiljno zabrinjava, može se očekivati da se nadležni konačno dogovore.

Radna grupa je formirana najpre zbog čestih korekcija cena osnovnih namirnica, ali i pritiska javnosti, jer su poskupljenja proizvoda koji se svakodnevno nalaze u potrošačkoj korpi ozbiljno ugrozila budžet građana. Ova kontrola je obavljena na 19 osnovnih životnih namirnica, a istraživanje je obuhvatilo oko 30 proizvođača hrane i 10 maloprodaja. Podaci koji su dobijeni sa tržišta ukršteni su sa statističkim i rezultat bi trebalo da pokaže da li su poskupljenja opravdana ili ne, odnosno da li je bilo neracionalnih korekcija cena na nekim proizvodima ili ne.