Радници дижу устанак у Крагујевцу

Крагујевац – Приватизација у Крагујевцу пуца тамо где је најтање и најболније. Преварени радници у граду „Црвеног барјака” више не могу да издрже. Неиспуњена обећања нових власника, малверзације у институцијама система и празан буђелар терају их на протесте.

Јуче су радници галових ланаца „Филип Кљајић” телима бранили своју фабрику од судских извршитеља и полиције.

– Надомак смо приватизације, а судски извршитељи, притиснути од моћних поверилаца, хоће да попишу имовину и онемогуће продају. Могу да ме убију, али из фабрике ме живог неће избацити. Примам две хиљаде динара месечно, жена остала на улици након што је „Диорк” банкротирао, син студира, а комуналије осам хиљада динара. Ако буде требало, спалићу се испред градске скупштине – одлучан је Миркан Каличанин, један од радника који су се закључали у фабрици. 

Запослени у преради коже „Партизан” данас ступају у масован штрајк, протестујући против приватизације и новог власника који их је, како кажу, довео на руб пропасти.

– Процењен на више од 32 милиона динара, „Партизан” је у договору купаца и надлежних институција продат за нешто више од пет милиона динара. Можемо да прерадимо и до 15 тона коже дневно, а садашња производња је свега 588 килограма. Узимају се беспотребне позајмице, имовина се распродаје, а ми смо изложени невиђеном малтретирању. „Неписмена стоко”, тако нам се обраћа власник Славољуб Ракић – каже за „Политику” председник штрајкачког одбора Партизана” Светозар Бојанић.

Радницима „Партизана” би могли да се придруже и сви други пролетери Крагујевца које је приватизација отерала на улицу. Са једне стране је свега неколико успешно продатих фирми, а са друге на десетине оних које посрћу након промене власничке структуре. Фабрика меса „Звезда”, штампарија „Никола Николић”, пројектантска кућа „Застава инжењеринг”, фабрика изолационих материјала „Азма”...

– Уз помоћ руководства, власник Бранко Костадиновић највећи део производње „Азме” пласира преко своје фирме „Чар” и то уз рабат од 15 одсто. Тако се капитал прелива у његову фирму, а „Азма” полако нестаје. Кредити су нас довели до ивице стечаја, а „Чар” напредује ли напредује. Протестовали смо и протестоваћемо – поручује заступник малих акционара „Азме” Милан Богићевић.

Од штампарије „Никола Николић”, једне од најстаријих у Србији, после приватизације су остали „само дугмићи”. Погоне тог некад успешног предузећа сада прекрива паучина. За породице двојице преминулих радника раскид купопродајног уговора слаба је утеха.

Под теретом неисплаћених пореза, имовина „Заставе инжењеринг”, такође је продата граду Крагујевцу за свега 250.000 евра, иако је то предузеће, са својих 800 квадратних метара у центру града, било бар трипут вредније.

– Остали смо без имовине и места за рад. Међутим, наша фирма формално није угашена, па сада не можемо да се пријавимо на биро рада. То што је приватизација поништена нама ништа не значи. Ако крену радници и других предузећа која су уништена после приватизације, ми ћемо им се придружити. Крајње је време да радници у Крагујевцу подигну један велики устанак – каже привремени заступник капитала Зоран Младеновић.

Данас, када су запослени у „Партизану” најавили штрајк, видеће се колика је солидарност радника који су се некад сложно окупљали испред Дома самоуправљача, над којим се сваког Првог маја поносно лепршао пролетерски црвени барјак.